"Нисте ви већи Срби од мене" Зашто је улога Светог Саве била најопаснији задатак за српске глумце

Лик Светог Саве, Растка Немањића, један је од најосетљивијих, али и најсложенијих ликова у српској култури. 

Уметници који су се усудили да га тумаче нису се суочавали само са глумачким изазовима, већ и са идеолошким притисцима, јавним осудама, историјским очекивањима и личним последицама. 

Зато не чуди што је, током више од три деценије, тек неколицина глумаца играла Светог Саву; и готово сви су изашли из тог искуства трајно обележени. 

Жарко Лаушевић – улога која је променила живот 

Позоришна представа "Свети Сава", изведена 31. маја 1990. године у Југословенском драмском позоришту, остала је један од најмрачнијих догађаја у историји југословенског театра. У насловној улози био је Жарко Лаушевић, тада у зениту каријере, у представи рађеној по тексту Синише Ковачевића. 

Представа је насилно прекинута, а Лаушевић се пред разјареном масом обратио реченицом која је деценијама касније постала симбол уметничког отпора и личне храбрости: "Нисте ви већи Срби ни од мене". 

У књизи "Година прође, дан никада", Лаушевић је тај тренутак означио као почетак своје трагичне судбине. Због претњи смрћу био је приморан да откаже представе, живи под полицијским саветима и набави оружје ради личне безбедности. 

- Да није било те ноћи, не бих добијао претње да ћу бити ликвидиран. Из истог разлога сам, по савету полиције, купио пиштољ - записао је Лаушевић. 

Представа више никада није играна, а лик Светог Саве и Немањића деценијама је практично нестао из озбиљне позоришне и филмске обраде. 

Драган Мићановић – Свети Сава под лупом савремене јавности 

Тек крајем друге деценије 21. века, Свети Сава се вратио у играну форму, у серији "Немањићи – рађање краљевине", где га је тумачио Драган Мићановић. 

Глумац је отворено говорио о реакцијама које нису биле нимало благе: 

- Очекивао сам велико интересовање, али не и овако жестоке и емотивне реакције. Људи се данас страсно баве критиком уметности.

Мићановић је наглашавао осећај одговорности: 

- За сваког глумца постоји одговорност. Било да глумим Рома, Хамлета или Растка, увек ћу дати све од себе.

Улога Светог Саве оставила је и лични траг: 

- Био сам прилично смирен и спокојан током рада. Остао ми је осећај духовности.

Али је јасно повукао границу између себе и лика: 

- Не бих могао попут Растка да се одрекнем овоземаљског живота и да се замонашим. Не видим себе у тој причи.

Андреј Пиповић – млади Растко између вере и света 

Лик младог Растка Немањића у истој серији тумачио је Андреј Пиповић. Након бурних реакција на пилот-епизоду, управо је он био један од ретких актера који су добили готово једногласне похвале. 

- Бурну реакцију јавности разумем као последицу високих очекивања. Ово је играна серија, не документарна.

Посебно снажан одјек имала је сцена замонашења: 

- То је био један од лепших догађаја у мом животу. Надам се да сам тај легендарни тренутак приказао на одговарајући начин. 

Пиповић је подсетио и на суштину пројекта: 

- Смисао серије је да подсети људе на изузетан период наше историје, а не да исправља све недоумице које су се накупиле кроз векове. 

Филм који се и даље чека 

Иако је најављиван као први играни филм о Светом Сави, пројекат "Принц Растко српски", по сценарију Милована Витезовића, и даље остаје пример колико је ова тема тешка за реализацију чак и данас. 

Честе одгоде и дилеме око глумачке поделе сведоче о страху који и даље прати покушаје да се Свети Сава прикаже у играној форми. 

Посебно место у савременим покушајима да се лик Светог Саве прикаже у играној форми заузима Филип Хајдуковић, који је изабран за главну улогу у најављиваном филму.

Иако је филм више пута одлаган и до 2026. године није реализован, сама чињеница да је Хајдуковић био изабран за Растка говори о намери аутора да се Свети Сава прикаже као млади човек, а не само као канонизовани светитељ.  

Документарац

Важан изузетак у приказима Светог Саве представља документарни филм "Гора Преображења: Прича о Светом Сави" из 2016. године, у режији Хаџи-Александра Ђуровића, по сценарију Љиљане Хабјановић Ђуровић. Филм је сниман на аутентичним локацијама везаним за Савин живот – од Раса, Дежева и Студенице, до Хиландара, Жиче, Милешеве и Врачара – и хронолошки прати његов пут од принца до утемељитеља аутокефалне Српске православне цркве.

За разлику од играних остварења, документарац је био лишен полемика и притисака, што додатно потврђује колико је управо играно тумачење Светог Саве остајало најосетљивије и најризичније поље за уметнике.