Ovo je najstarija kafana u Beogradu - Nosi neobično ime, a retko ko zna kako je nastalo

Kada se pomene kafana, mnogi će najpre pomisliti na veselo društvo, pesmu i bogatu trpezu. Ipak, njena uloga kroz istoriju je daleko veća. 

Na Balkanu, kafana je postala simbol identiteta, mesto okupljanja i oblikovanja društvenog života, svojevrsna pozornica na kojoj se prelamala politika, kultura i umetnost.

Reč „kafana“ potiče iz persijskog jezika, a nastala je spajanjem dve reči: „kahva“, što znači kafa i „hane“, što znači kuća, pa bi se u bukvalnom prevodu mogla razumeti kao „kuća kafe“.  

Na naše prostore kafana stiže dolaskom Osmanskog carstva, a prva je otvorena u Beogradu, na Dorćolu, još davne 1522. godine.

Od tada, kafane su postale uporišta života. U njima se nije samo obedovalo i pevalo, tu su se stvarale ideje, kovale zavere i donosile odluke koje su menjale tok istorije. 

U njima su održavane prve predstave, prikazivani filmovi, čitane pesme i otvarane izložbe. One su bile i politička stecišta, tu su nastajale prve partije, organizovane pobune, a u beogradskoj „Kasini“, posle Prvog svetskog rata proglašena je Država Srba, Hrvata i Slovenaca.

Kafana je bila i kolevka modernizacije. Na spratu „Tri lista duvana“ uvedena je prva telefonska linija u Beogradu, dok je u kafani „Proleće“ zasvetlela prva električna sijalica.

Danas se kafana posmatra i kao deo kulturnog nasleđa, kako materijalnog, tako i nematerijalnog. Materijalnog jer čuva autentičnu arhitekturu, nameštaj i predmete koji nose i zanatsku i umetničku vrednost. Nematerijalnog jer su njeni zidovi svedočili istorijskim događajima, ali i mentalitetu naroda sa ovih prostora. 

Najpoznatiji primer takvog spoja tradicije i istorije svakako je kafana „?“, najstarija u Beogradu, pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture. 

U njoj je odigrana prva partija bilijara u prestonici, čitane su „Srpske novine“, prve novine Kneževine Srbije, a zbog blizine Fakulteta primenjenih umetnosti dugo je bila omiljeno mesto umetnika.

Kafana je menjala više naziva, od „Ećim-Tomine kafane“, preko „Kod pastira“, do „Kod Saborne crkve“. Međutim, sveštenstvu se poslednji naziv nije dopao, smatrajući da narušava ugled Crkve. Vlasnik je tada, iz revolta i bez bolje ideje, na tablu stavio znak pitanja. Taj simbol ostao je i do danas, učinivši kafanu jednom od najprepoznatljivijih beogradskih znamenitosti.

Pored kafane „?“, pod zaštitom Zavoda nalaze se i "Janićeva kafana" u Ostružnici, kao i čuveni "Ruski car", na uglu Knez Mihailove i Obilićevog venca.