Ово је најстарија кафана у Београду - Носи необично име, а ретко ко зна како је настало

Када се помене кафана, многи ће најпре помислити на весело друштво, песму и богату трпезу. Ипак, њена улога кроз историју је далеко већа. 

На Балкану, кафана је постала симбол идентитета, место окупљања и обликовања друштвеног живота, својеврсна позорница на којој се преламала политика, култура и уметност.

Реч „кафана“ потиче из персијског језика, а настала је спајањем две речи: „кахва“, што значи кафа и „хане“, што значи кућа, па би се у буквалном преводу могла разумети као „кућа кафе“.  

На наше просторе кафана стиже доласком Османског царства, а прва је отворена у Београду, на Дорћолу, још давне 1522. године.

Од тада, кафане су постале упоришта живота. У њима се није само обедовало и певало, ту су се стварале идеје, ковале завере и доносиле одлуке које су мењале ток историје. 

У њима су одржаване прве представе, приказивани филмови, читане песме и отваране изложбе. Оне су биле и политичка стецишта, ту су настајале прве партије, организоване побуне, а у београдској „Касини“, после Првог светског рата проглашена је Држава Срба, Хрвата и Словенаца.

Кафана је била и колевка модернизације. На спрату „Три листа дувана“ уведена је прва телефонска линија у Београду, док је у кафани „Пролеће“ засветлела прва електрична сијалица.

Данас се кафана посматра и као део културног наслеђа, како материјалног, тако и нематеријалног. Материјалног јер чува аутентичну архитектуру, намештај и предмете који носе и занатску и уметничку вредност. Нематеријалног јер су њени зидови сведочили историјским догађајима, али и менталитету народа са ових простора. 

Најпознатији пример таквог споја традиције и историје свакако је кафана „?“, најстарија у Београду, под заштитом Завода за заштиту споменика културе. 

У њој је одиграна прва партија билијара у престоници, читане су „Српске новине“, прве новине Кнежевине Србије, а због близине Факултета примењених уметности дуго је била омиљено место уметника.

Кафана је мењала више назива, од „Ећим-Томине кафане“, преко „Код пастира“, до „Код Саборне цркве“. Међутим, свештенству се последњи назив није допао, сматрајући да нарушава углед Цркве. Власник је тада, из револта и без боље идеје, на таблу ставио знак питања. Тај симбол остао је и до данас, учинивши кафану једном од најпрепознатљивијих београдских знаменитости.

Поред кафане „?“, под заштитом Завода налазе се и "Јанићева кафана" у Остружници, као и чувени "Руски цар", на углу Кнез Михаилове и Обилићевог венца.