Svet ponovo bruji o Marini Abramović: Prva umetnica kojoj je ovo pošlo za rukom u viševekovnoj istoriji

Legendarna umetnica Marina Abramović još jednom će ući u anale svetske umetničke istorije.

U maju 2026. godine, tokom 61. Bijenala umetnosti, Galerija Akademije u Veneciji otvoriće njenu samostalnu izložbu, čime će ona postati prva živa umetnica koja je ikada imala tu čast u ovoj instituciji, osnovanoj davne 1817. godine.

Abramović, koja sledeće godine slavi svoj 80. rođendan, već decenijama pomera granice savremene umetnosti i redefiniše ulogu umetnika i publike.

Njeni pionirski performansi ostavili su dubok trag na globalnoj umetničkoj sceni, a ova venecijanska retrospektiva donosi pregled ključnih radova, kao i novo čitanje njenog stvaralaštva.

Put od Londona do Venecije

Podsetimo, Marina Abramović je 2023. godine postala prva žena sa samostalnom izložbom u Kraljevskoj akademiji umetnosti u Londonu. Još 1997. godine osvojila je Zlatnog lava u Veneciji za antiratni rad Balkanski barok. Sada, tri decenije kasnije, vraća se u grad koji je, kako je sama rekla, oblikovao njen umetnički put još od tinejdžerskih dana kada ga je prvi put posetila.

“Transformišuća energija” – dijalog sa renesansom

Izložba Transformišuća energija debitovala je 2023. u Muzeju moderne umetnosti u Šangaju, a u Veneciji će dobiti posebno izdanje. Inspirisana performativnom šetnjom Abramović i Ulaja duž Kineskog zida 1988. godine, ova postavka istražuje teme raskida, transformacije i unutrašnje snage.

Publika će videti neke od njenih najslavnijih i najprovokativnijih radova: od šestočasovnog performansa Ritam 0 (1974), u kojem su posetioci imali slobodu da na umetnici upotrebe 72 predmeta, do Imponderabilije (1977), kada su Abramović i Ulaj nagi stajali na ulazu u galeriju, izazivajući publiku da fizički doživi prolazak između njih.

Jedan od vrhunaca izložbe biće rad Pieta (sa Ulajem) (1983), izložen uz Ticijanovu čuvenu, nedovršenu Pietu. Time će se ostvariti snažan vizuelni i emotivni dijalog između savremene performans umetnosti i renesansnog majstorstva.

Energija između publike i umetnosti

Pored istorijskih performansa, posetioci će imati priliku da iskuse seriju tzv. tranzitornih objekata – kamenih struktura i ležajeva obogaćenih kristalima. Abramović ih naziva “energijom transmisije”, jer veruje da publika kroz neposredno iskustvo može osetiti fizički i duhovni naboj umetničkog dela.

Venecija – grad posebne simbolike

U emotivnom obraćanju, Marina Abramović evocirala je sećanje na svoj prvi susret s Venecijom: “Imala sam 14 godina, došla sam sa majkom vozom iz Beograda. Kada sam izašla iz stanice i ugledala grad, počela sam da plačem. Bio je neverovatno lep, drugačiji od svega što sam poznavala.” Od tada, kako je istakla, Venecija zauzima posebno mesto u njenom životu i umetnosti.

Kako je saopštila Akademija, Abramović u Veneciji spaja prošlost i sadašnjost, materijalno i nematerijalno, telo i duh. U susret 450. godišnjici Ticijanove smrti, ova postavka postaje ne samo omaž velikom renesansnom umetniku, već i podsećanje da je umetnost večni most između epoha i iskustava.

Marina Abramović će, još jednom, dokazati da je njen rad ne samo performans već i živa energija – transformativna sila koja oblikuje savremenu umetnost i ljudsku percepciju.