Autorka Harija Potera brutalno spustila Emu Votson: "Operisana je od stvarnog života i kako je živeti bez novca i slave"

Dž. K. Rouling, autorka serijala o „Hariju Poteru“, poslednjih godina je na meti brojnih napada u javnosti zbog stavova o transrodnim osobama. Poznata književnica više puta je isticala da se protivi izjednačavanju biološki rođenih žena sa trans osobama koje su promenile pol, naglašavajući da se na taj način krše osnovna ženska prava.

Među brojnim kritikama, pretnjama i pozivima na linč, glumci koji su se proslavili u filmovima serijala o „Hariju Poteru“ takođe su se pridružili kritikama Roulingove.

Ema Votson, glumica koja je tumačila Hermionu Grendžer, u poslednjem podkastu donekle je ublažila retoriku, istakavši da i dalje voli Roulingovu i ceni njihovu saradnju, iako se ne slaže sa njenim stavovima.

Ipak, Roulingova je žestoko odgovorila Votsonovoj u objavi na platformi X, nazivajući je „nesvesnom sopstvenog neznanja“. Iako prvobitno nije želela da reaguje na izjave glumice, sada je odlučila da „iskoristi svoje pravo“ i tvrdeći da je Votsonova svojevremno dodatno „dolila ulje na vatru“, glumeći u dokumenatrcu protiv nje, i to u periodu kada su ljudi pozivali na njen linč, pa čak i na nasilje protiv nje.

U izjavi objavljenoj jutros, Roulingova je naglasila da ne osporava Emi Votson, niti Danijelu Redklif i Rupertu Grintu pravo da prihvate ideologiju rodnog identiteta, ali ih je optužila da „koriste svoje veze sa franšizom ‘Hari Poter’ kako bi postali portparoli tog sveta“. 

Takođe je jasno istakla da Votsonova ne razume klasne probleme sa kojima se suočavaju žene čija su prava ugrožena, budući da je odrasla u imućnoj pravničkoj porodici i pohađala prestižne škole a potom se obogatila na filmovima, dok je Roulingova detinjstvo i maldost provela u siromaštvu te bolje razume šta je težak ekonomski položaj žena. 

Izjava Roulingove sledi u celosti u nastavku:

"Ja nisam bila multimilionerka sa četrnaest godina. Živela sam u siromaštvu dok sam pisala knjigu koja je Emu učinila slavnom.

Zato iz ličnog životnog iskustva razumem šta znači uništavanje ženskih prava, u čemu je Ema s toliko entuzijazma učestvovala, za žene i devojke koje nemaju njene privilegije", napisala je Roulingova, a potom na mreži X dodala:

"Ne očekujem večnu saglasnost od bilo kog glumca koji je nekada igrao lik koji sam ja stvorila. Sama ideja je smešna, kao da bih sada trebala da proveravam sa šefom kojeg sam imala u 21. koje stavove danas smem da imam.

Ema Votson i njene kolege imaju puno pravo da prihvate ideologiju rodnog identiteta. Takva uverenja su zakonski zaštićena, i ne bih želela da bilo kome od njih preti gubitak posla, nasilje ili smrt zbog tih uverenja.

Ali, Ema i posebno Danijel (glumac koji je glumio Harija Potera prm. aut.) su poslednjih godina više puta jasno stavili do znanja da smatraju kako im bivša profesionalna povezanost sa mnom daje posebno pravo – štaviše, i obavezu – da me javno kritikuju i osuđuju moje stavove. Godinama nakon što su završili s glumom u 'Hariju Poteru', i dalje se ponašaju kao de fakto portparoli sveta koji sam ja stvorila.

Kada poznajete ljude od njihove desete godine, teško je da nemate zatitnički odnos. Donedavno, nisam uspevala da se oslobodim sećanja na decu koju je trebalo blago i pažljivo voditi kroz dijaloge na zastrašujućem filmskom setu. Proteklih godina sam više puta odbijala pozive novinara da komentarišem Emu konkretno – naročito tokom snimanja serijala 'Witch Trials of JK Rowling'. Ironično, tada sam producentima rekla da ne želim da Ema bude progonjena zbog bilo čega što bih ja rekla.

Voditelj u priloženom klipu pominje Emin govor o 'vešticama', i to je bio prelomni trenutak za mene. Ono što je usledilo bolelo je više od samog govora. Ema je tada zamolila nekoga da mi prosledi rukom pisanu poruku, koja je sadržala samo jednu rečenicu: ‘Žao mi je zbog svega kroz šta prolaziš.’ (Ima moj broj telefona.) To je bilo u vreme kada su pretnje smrću, silovanjem i mučenjem protiv mene bile na vrhuncu, kada sam morala značajno da pojačam lične mere bezbednosti i svakodnevno strahovala za bezbednost svoje porodice. Ema je tada javno dolila ulje na vatru, a zatim smatrala da će jedna rečenica izvinjenja pokazati njenu saosećajnost i dobrotu.

Poput drugih ljudi koji nikada nisu iskusili život bez zaštite bogatstva i slave, Ema ima toliko malo dodira sa stvarnim životom da nije ni svesna koliko ne zna. Nikada neće morati da potraži spas u skloništu za beskućnike. Nikada neće biti smeštena na zajedničko odeljenje u državnoj bolnici sa muškarcima. Bila bih iznenađena da je ušla u kabinu za presvlačenje u tržnom centru još od detinjstva. Njeno 'javno kupatilo' je jednosed i čuva ga telohranitelj ispred vrata. Da li je ikada morala da se svuče u novoformiranoj, mešovitoj svlačionici u opštinskom bazenu? Da li će joj ikada zatrebati državna krizna pomoć za silovane žene, a da ne može da joj se garantuje isključivo ženska usluga? Da li će ikada morati da deli zatvorsku ćeliju s muškarcem osuđenim za silovanje koji se 'identifikuje' kao žena?

Nisam bila multimilionerka sa četrnaest. Živela sam u siromaštvu dok sam pisala knjigu koja je Emu učinila slavnom. Zbog toga iz ličnog životnog iskustva znam šta znači rušenje ženskih prava u kojem je Ema s takvim entuzijazmom učestvovala – i kako to pogađa žene i devojke koje nemaju njene privilegije.

Najveća ironija u svemu je to što je Ema u svom poslednjem intervjuu odlučila da izjavi kako me 'voli i ceni' – što smatram zaokretom koji je napravila jer je shvatila da više nije toliko moderno glasno me osuđivati – možda nikada ne bih bila ovako iskrena".