Свет поново бруји о Марини Абрамовић: Прва уметница којој је ово пошло за руком у вишевековној историји

Легендарна уметница Марина Абрамовић још једном ће ући у анале светске уметничке историје.

У мају 2026. године, током 61. Бијенала уметности, Галерија Академије у Венецији отвориће њену самосталну изложбу, чиме ће она постати прва жива уметница која је икада имала ту част у овој институцији, основаној давне 1817. године.

Абрамовић, која следеће године слави свој 80. рођендан, већ деценијама помера границе савремене уметности и редефинише улогу уметника и публике.

Њени пионирски перформанси оставили су дубок траг на глобалној уметничкој сцени, а ова венецијанска ретроспектива доноси преглед кључних радова, као и ново читање њеног стваралаштва.

Пут од Лондона до Венеције

Подсетимо, Марина Абрамовић је 2023. године постала прва жена са самосталном изложбом у Краљевској академији уметности у Лондону. Још 1997. године освојила је Златног лава у Венецији за антиратни рад Балкански барок. Сада, три деценије касније, враћа се у град који је, како је сама рекла, обликовао њен уметнички пут још од тинејџерских дана када га је први пут посетила.

“Трансформишућа енергија” – дијалог са ренесансом

Изложба Трансформишућа енергија дебитовала је 2023. у Музеју модерне уметности у Шангају, а у Венецији ће добити посебно издање. Инспирисана перформативном шетњом Абрамовић и Улаја дуж Кинеског зида 1988. године, ова поставка истражује теме раскида, трансформације и унутрашње снаге.

Публика ће видети неке од њених најславнијих и најпровокативнијих радова: од шесточасовног перформанса Ритам 0 (1974), у којем су посетиоци имали слободу да на уметници употребе 72 предмета, до Импондерабилије (1977), када су Абрамовић и Улај наги стајали на улазу у галерију, изазивајући публику да физички доживи пролазак између њих.

Један од врхунаца изложбе биће рад Пиета (са Улајем) (1983), изложен уз Тицијанову чувену, недовршену Пиету. Тиме ће се остварити снажан визуелни и емотивни дијалог између савремене перформанс уметности и ренесансног мајсторства.

Енергија између публике и уметности

Поред историјских перформанса, посетиоци ће имати прилику да искусе серију тзв. транзиторних објеката – камених структура и лежајева обогаћених кристалима. Абрамовић их назива “енергијом трансмисије”, јер верује да публика кроз непосредно искуство може осетити физички и духовни набој уметничког дела.

Венеција – град посебне симболике

У емотивном обраћању, Марина Абрамовић евоцирала је сећање на свој први сусрет с Венецијом: “Имала сам 14 година, дошла сам са мајком возом из Београда. Када сам изашла из станице и угледала град, почела сам да плачем. Био је невероватно леп, другачији од свега што сам познавала.” Од тада, како је истакла, Венеција заузима посебно место у њеном животу и уметности.

Како је саопштила Академија, Абрамовић у Венецији спаја прошлост и садашњост, материјално и нематеријално, тело и дух. У сусрет 450. годишњици Тицијанове смрти, ова поставка постаје не само омаж великом ренесансном уметнику, већ и подсећање да је уметност вечни мост између епоха и искустава.

Марина Абрамовић ће, још једном, доказати да је њен рад не само перформанс већ и жива енергија – трансформативна сила која обликује савремену уметност и људску перцепцију.