ОВО ВЕРОВАТНО НИСТЕ ЗНАЛИ: Ево колико значи да правилно седите за воланом, ЧАК ВАМ МОЖЕ СПАСИТИ ЖИВОТ
Томас Хартка, доцент и доктор хитне помоћи на Универзитету Вирџинија који проучава саобраћајне несреће, сматра да ризик од повреде зависи од година, општег здравља и врсте судара.
Превелики је број повређених и настрадалих у саобраћајним несрећама, а златна правила у вожњи могу да вас поштеде тежих повреда.
Сваке године на путевима Србије, нажалост, живот изгуби доста људи, док многи буду повређени. Зато је важно чувати и себе и друге, а посебно добро је знати који положај тела док седимо у ауту може да смањи ризик од повреда у случају судара.
БЕЗБЕДНОСТ НА ПУТУ: Како препознати и решити проблеме са кочницама?
БРЗО И ЛАКО: Очистите лепљиве дугмиће и кваке на аутомобилу а да их не оштетите уз помоћ ОВОГ СРЕДСТВА
НЕ ЧЕКАЈТЕ ЗИМУ: Дошла је јесен и ове три ствари на аутомобилу обавезно морате да проверите, ЕВО И КОЈЕ
Томас Хартка, доцент и доктор хитне помоћи на Универзитету Вирџинија који проучава саобраћајне несреће, сматра да ризик од повреде зависи од година, општег здравља и врсте судара. Хартка каже да су најчешће повреде преломи ребара, повреде главе, крварење у мозгу, преломи костију, оштећење органа (црева, јетре и бубрега).
Он посебно истиче да треба пазити на ваздушне јастуке. Колико год да могу да спасу живот, могу да буду и опасни.
– Људи се могу повредити ваздушним јастуцима или задобити огреботине, али такође могу и пролете кроз њега и ударе у волан. И често није лако разликовати да ли је повреда настала од ваздушног јастука или од волана.
Најмање 25 центиметара од волана
Зато из америчког Института за безбедност на путевима наводе да у случају судара треба имати контролу, али бити подаље од волана, око 25 цм, што је отприлике удаљеност између ручног зглоба и лакта. Све мање од тога може повећати ризик од повреда горњег дела тела.
– Који год ауто да возите, максимална заштита од трзајне повреде је правилно постављен наслон за главу. Он треба да сеже најмање до врха ваших ушију, по могућству до врха главе, и да буде релативно близу – мање од 10 центиметара од потиљка. Многи људи то не чине, што повећава ризик од озбиљних повреда – додаје Адријен Лунд, биохевиорални научник.
То значи да се не треба нагињати на једну страну, савијати, не треба прекрштати ноге или једну ногу подићи – већ усправно седети леђима ослоњеним на седиште.