Како ће изгледати настава на факултетима у Србији: Корона гура теорију у онлајн сферу, а шта је са праксом?

Пријемни испит / Извор: Профимедиа/илустрација

Настава мора да испуни безбедносне услове које ће прописати кризни штаб

Настава на факултетима ће, како сада ствари стоје, највероватније бити комбинована, а то значи теоретски део онлајн, а практични на факултету. Међутим, компликованији део су онлајн испити, због којих ће морати да буду мењани и прописи.

ЗАКУПИТЕ ДРЖАВНО ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ: Стигао и "водич" како да будете закупац ДРЖАВНИХ ЊИВА

Пензионери се нашли на мукама: Не могу да одбију мораторијум, а имају и додатни проблем приликом плаћања рате

Возачи, колико ће поскупети гориво? За резервоар већ дајете 500 динара више, а Србији следи ново поскупљење

Начин извођења наставе мора да испуни безбедносне услове и иако се разматрају различити модели, одлука ће на крају бити на Кризном штабу. Услови су као и код других степена образовања, почев од основне школе - мера дистанце, а за шта су неопходни одговарајући технички услови у факултетским зградама. Управо простор у значајној мери може бити препрека за теоретску наставу, с обзиром на број студената на појединим високошколским установама.

Отуда, како каже ректорка Београдског Универзитета Иванка Поповић, засад је најизвесније да ће се теоретска настава у наредној школској години, а уколико се не поправи епидемиолошка ситуација, одвијати онлајн, док ће практична бити организована на факултетима.

- Припремајући се за нову школску годину, не замо да ли ће се настава одржавати уживо, на даљину или комбиновано. Моја процена је да ћемо држати комбиновану наставу и да ћемо искористити стечена онлајн искуства нарочито у домену теоријске наставе. Иако је већина наставника уложила велики труд да реализују наставу на даљину, остаје један мањи број наставника који мора активније да се укључе у процес. Што се тиче практичне наставе, њу не смемо да занемаримо. Уложићемо све напоре да се академски простор максимално отвори за што више облика практичне наставе, наравно уз пуно поштовање важећих прописа - каже ректорка.

Она додаје да би то било врло важно за одржавање неопходне директне комуникације између наставника и студената. Истиче и да је битно да се интензивније прати како се студенти сналазе у условима повећане радне самодисциплине када прате наставу потпуно или делимично ван факултета.

Иванка Поповић / Извор: Фото: Youtube/Printscreen/Al Jazeera Балканс

У неким ситуацијама испити на даљину изводљиви, у неким не

Ректорка Поповић каже да су универзитети у целом свету суочени са изазовом рада током пндемије, а један од изазова је полагање испита на даљину.

- То је комплексан проблем који се не може разрешити и имплементирати у кратком року. За поједине ситуације овај вид провере знања је изводљив, за неке није, а посебно код масовних полагања испита на нижим годинама студија. Као приоритет се поставља услов очувања квалитета, да се реализује систем провере знања на даљину који ће спречити, односно свести на минимум недозвољене радње као сто је преписивање. Алати за проверу знања се интензивно развијају, а наша искуства са њима су врло скромна. Било који систем, па тако и образовни, може да функционише само ако се учесници придржавају унапред одређених правила. У случају високог образовања, та правила су везана за академску честитост. Академски интегритет је кључна одредница будућнсти високог образовања, са короном или без ње - закључује ректорка Поповић.

- Настава на даљину подразумева да сви студенти морају да имају једнаке инфраструктурне услове. Првенствено мислим да имају приступ адекватним рачунарима преко којих могу да остваре аудио и видео комуникацију са другим члановима академске заједнице и да имају одговарајући приступ интернету. Знамо да сви студенти немају исте услове. Овај проблем не компликује само учествовање у настави на даљину већ мора да буде разрешен ако ћемо се упустити у пилот-програмепровере знања на даљину. У условима када се лични приходи смањују због ограниченог обима рада привреде, притисак на студенте да морају да имају приступодговарајућој ИТ опреми може да буде озбиљан друштвени изазов. Тај изазов, како је најављено, Министарство просвете ће решити - објашњава ректорка Београдског Универзитета.

Прво пробни испити на даљину, па нови прописи

Одразан је састанак КОНУС-а и представника Министарства просвете и постигнут је договор па се могу дефинисати поједини будуће кораци. Важно је напоменути да Министарство просвете у случају високошколских установа може само да издаје препоруке, али не и конкретне наредбе.

Препорука је да се одбрана дипломских, мастер радова и докторских дисертација ако епидемиолошка ситуација не буде стабилна, могу обавити на даљину. На састанку КОНУС-а и Министарства анализирана је и комплексност полагања испита на даљину. Пре увођења оваквог начина испитивања у наш образовни систем, биће повучени одређени кораци. Пре евентуалног доношења обавезујућег акта, биће потребно спровести мапирање начина организовања проверезнања по пољим и научним областима.

- Биће организовани пилот-испити на одабраним факултетима. Након пилотираног може се прећи на легислативне активности - кажу из Министарсва. Радна група ће испланирати активности мапирања, одабира високошколских установа, одржавања пилот-пројеката испита на даљину и на крају давања предлога за измену легислативе.

Министарство ће пружити помоћ радној групи, пре свега у погледу дефинисања начина на који би се испити на даљину имплементирали у правни оквир високог образовања.

Новац на рачуне грађана стиже већ СЕДМОГ АВГУСТА: Свакоме по 18.000 динара!