Уз овај бизнис мирни сте до пензије: Сушење воћа је све уноснији посао у Србији, а и зарада је велика!

Радишу Мирића (41) из Лопатња код Осечине не брине цена сирове шљиве јер он зна унапред да ће цео род са три хектара под воћем завршити у сушари. Брине га само кад не роди.

- Буде и лоших година у Подгорини, али познати воћарски крај са милион стабала шљиве ретко изда. Ако је цена сирове "краљице воћа" ниска, осуши све што не оде за ракију. А онда може да чека купце. Уколико година није као прошла, онда се исплати сушити. Мада, ја сам и прошле године сушио, али нисам имао тако велико зараду. Мада, нисам ни изгубио. Чињеница је да са воћем уме да буде проблем на тржишту јер нема загарантоване цене и откупа, зато сушење има своје предности. Тада не мора да се жури са продајом. Ја годинама сушим шљиву и онда продајем - каже Радиша. 

Тако раде многи у Подгорини. Половина годишње производње суве шљиве у Србији - око 3.000 тона произведе се овде. Трећина српске производње заврши на страном тржишту. Према подацима Завода за статистику, купци овог традиционалног српског производа су из Хрватске, али и Турске, Холандије, Немачке, Чешке, Русије.

За један килограм суве шљиве потребно је четири килограма сирове. Од пратећих трошкова ту су енергенти и радна снага.

- Ако је сирова шљива 12 динара, као ове године, а сува десет пута скупља, логично је да се исплати. У килограм суве стаје четири килограма сирове шљиве, а то је негде око 50 динара. Од једног вагона (тона) ја добијем 300 килограма и потрошим кубик дрва током даноноћног сушења. Тако да може дупло више да се заради, ако се не рачуна радна снага - каже Мирић, напомињући да је зарада вишеструка ако се суши шљива без коштице. Такав производ на тржишту је дупло скупљи, а само је почетно улагање веће.

Од извоза суве шљиве у 2013. години Србија је приходовала више од два милиона евра. У Осечини има 160 мини сушара и 27 индустријских тунела за сушење шљиве. Када од рода земља "поплави", а откупна цена буде понижавајуће ниска, као ове године, када је за само годину дана са рекордних 45 срозала на између 10 и 15 динара за килограм маџерке и чачанске лепотице, Радиша примењује план Б. Тада сва количина националне воћке заврши на лесама у и сушари. 

- Откупна цена шљиве на почетку сезоне била је нижа чак три пута него прошле године, тако да смо све осушили. Цена суве шљиве је око евро са коштицом, док је без коштице дупло скупља. Ја сам једном, када је шљива била десет динара, осушио и продао по евро и по. Куповао сам од других произвођача и сушио. Сушару смо купили пре 25 година. Тада је то било велико улагање јер је капацитета 1.000 кг. Кошта око 14.000 евра, али сушење шљива може да се почне у знатно мањим сушарама које не захтевају хале, већ могу да стану и под неку надстрешицу или мању просторију - прича искусни подгорски произвођач.

Како објашњава, прошле године највише је зарадио од сушења старе сорте крушке Такише. 

- Сушио сам крушке и продавао их по цени суве шљиве. То је добра зарада јер то воће може јефтино да се купи, а ја имам своје - каже Мирић. 

Почетно улагање са новим машинама креће се од 6.000 до 8.000 евра, у зависности од капацитета и начина обраде - да ли се суши шљива са коштицом или без ње. Сушара капацитета 600 килограма кошта око 6.000 евра. Казан за кување шљива и избијачица коштица може да се набави за око 2.000 евра. Половна опрема може да се купи и за до 5.000 евра. У оваквим сушарама могу да се суше јабуке, смокве, аронија, кајсија и друго воће.

Поједини су се окушали  производњи чоколадиране шљиве. Почетно улагање са новим машинама је око 12.000 евра, али је бизнис уноснији, нарочито ако се извози. За сектор прераде воћа и поврћа обезбеђена је и подршка кроз националне мере, а пољопривредним произвођачима су на располагању и поједини фондови.