Царинска правила у Србији: Ово су најчешћа питања путника, а тичу се уноса робе и наплате дажбина

Царинска правила одређују када се плаћа царина и ПДВ, који су износи ослобођени дажбина, како се поступак спроводи и шта се дешава ако дође до неслагања са царинским обрачуном.

Основно правило гласи да сваки путник који улази у Србију има право да унесе робу за личне потребе у вредности до 100 евра без плаћања царине и ПДВ-а.

- Ова повластица важи по особи и не може се сабирати са повластицама других путника. Односи се искључиво на робу за личне потребе и не може се користити за избегавање дажбина на скупље производе. На пример, ако сте у возилу са још две особе и купили сте бицикл од 300 евра не можете поделити ту вредност на три особе како бисте избегли царину, јер се право на ослобођење рачуна искључиво по појединцу - објашњавају адвокати.

Када вредност робе прелази 100 евра, а мања је од 3.000 евра, примењује се скраћени царински поступак. 

У овом случају роба се може пријавити директно на граничном прелазу, а цео процес траје кратко. Дажбине се обрачунавају тако што се на основну вредност робе додаје десет одсто царине, а затим се на тај збир обрачунава 20 одсто ПДВ-а.

- Овај поступак је најчешће примењен код физичких лица која не обављају комерцијални увоз, већ купују робу за личну употребу или поклон - кажу правници.

За робу чија је вредност већа од 3.000 евра спроводи се редован царински поступак. Он се може применити и добровољно када путник има документацију која потврђује преференцијално порекло робе, на пример из Европске уније, ЦЕФТА или ЕФТА земаља.

- У том случају царина може бити ослобођена, али се ПДВ и даље плаћа, осим у посебним, законом предвиђеним ситуацијама. Да би се остварило ослобођење од царине потребна су два основна документа – образац ЕУР 1 или изјава извозника на фактури - подсећају адвокати.

Дешава се да путник није сагласан са износом дажбина које му је царина обрачунала. У таквим случајевима закон даје право да се поднесе писани захтев за повраћај средстава надлежној царинарници. У захтеву је потребно јасно образложити разлоге неслагања, приложити релевантну документацију и навести износ за који се тражи повраћај.

- Постоји и могућност да путник не жели да плати дажбине одмах на граници. Тада може затражити транзитну декларацију којом се роба упућује до надлежне царинарнице у унутрашњости, где се потом спроводи редован царински поступак. Овај процес захтева подношење писане царинске декларације и обрачун дажбина према званичној царинској тарифи - наводе.

Често питање путника односи се на унос личних ствари 

Царински закон прописује да су путници ослобођени плаћања увозних дажбина на предмете који служе њиховим личним потребама за време путовања. То се односи на ствари које носе са собом или су их предали превознику и обухвата одећу, обућу, техничке уређаје и модне додатке без обзира на њихову вредност.

- Дакле, ако путник носи сопствени сат, торбу, лаптоп или фотоапарат не мора их пријављивати нити плаћати дажбине све док је јасно да су коришћени и да нису намењени продаји - истичу адвокати.

Проблеми могу настати када царински службеник посумња на комерцијалну намену робе. То се може десити ако путник носи више идентичних артикала, ако ствари имају оригиналне етикете и амбалажу, ако поседује фактуре или ако роба делује потпуно нова. У таквим случајевима царина може затражити да се роба пријави кроз црвени пролаз, да путник докаже да је намењена личној употреби, да се плате дажбине или да се роба привремено задржи док се статус не утврди.

- Закон не прави разлику између домаћих држављана и страних туриста. Правила се примењују једнако на све путнике, било да су повратници из иностранства страни посетиоци или грађани Србије који се враћају са путовања. Сви подлежу истим ограничењима и истим поступцима увоза робе - закључују адвокати.

Извор: biznis.rs