ЦЕНА ЗЛАТА ОТИШЛА У НЕБЕСА: Ни дукат више не може да се купи! Плочица од 50 грама кошта 364.462 динара
Потражња грамовог племенитог метала у петак је на берзи коштао 56,2 евра, што је за око 96 одсто скупље него рецимо 2013. године.
За куповину плочице од 20 грама, што је око четвртина укупне продаје инвестиционог злата код нас, потребно је 147.905 динара. Плочица од 50 грама стаје 364.462 динара, док се најмања од 10 грама продаје по цени од 77.142 динара.
- Од почетка рата у Украјини влада велика потражња за куповином злата, мерено кроз продају инвестиционог злата, како у свету, тако и у Србији - каже Љуба Јакић, један од првих трговаца инвестиционим златом у Србији.
ПАНИКА У САД ЗБОГ КРИЗЕ СА НАФТОМ: Ни резерве црног злата не помажу Белој кући да обори ОГРОМНУ цену горива
НОВЕ ЦЕНЕ НАФТЕ НАПРАВИЛЕ ЗЕМЉОТРЕС НА ТРЖИШТУ: Вредност црног злата достигла НЕОЧЕКИВАНУ висину
НОВИ ПАД ЦЕНА НАФТЕ УЗДРМАО БЕРЗЕ! Црно злато пало испод магичне границе, добре вести и за криптовалуте
- Тренд раста потражње кренуо је вртоглаво узлазном путањом као последица короне. Док је вредност овог тржишта у Србији и у 2020. години износила око 60 милиона евра, прошле године је порасла на око 100 милиона евра, процењује се да ће ове достићи чак 200 милиона евра. За инвестиционим златом је само за годину дана скочила од 800 до чак 1.000 одсто - додао је Јакић.
Како пионири овог бизниса у Србији кажу, на то су утицали прво пандемија вируса корона, а затим и украјинска криза и рат. Сумња у вредност новца, енергетски колапс и инфлација, покренуле су златну грозницу у свету. Многе су и у Србији навели да почну да инвестирају у злато чија се вредност вековима не мења. Цена му је, међутим, за годину дана порасла 12 одсто, а за последњу деценију чак 100 одсто.
Како наш саговорник каже, због такве јагме, тренутно влада несташица и ливнице не могу да излију колика је потражња за овим племенитим металом.
- То не би требало да чуди, јер је злато вековима опстало као чувар вредности у свим деловима света - каже Јакић.
- Све се више сумња у валуте, евро, долар, швајцарац, јер у време криза, ратова, и инфлације, његова вредност опада, за разлику од злата које се показало као најбољи начин да се сачува вредност капитала. Све више је и код нас људи који су схватили да им је вишак новца уместо на рачунима сигурнији ако га чувају у злату. Засада од оних који купују инвестиционо злато у Србији, око 99 одсто су грађани, а један одсто су фирме.
Према податку Министарства трговине које издаје дозволе увозницима злата, у последње две године приметан је тренд повећања броја предузећа које се баве увозом инвестиционог злата, као и броја захтева за увоз.
- Преглед издатих дозвола за увоз злата у периоду од почетка године у односу на исти период лане, потврђују тренд раста интересовања за увоз злата, у облику полуга и плочица - кажу у Министарству трговине.
- Евидентан је тренд повећања броја предузећа која се баве увозом злата у облику инвестиционог злата, броја захтева за увоз, као и тражене количине злата, нарочито у последње две године. То се наставља и у овој години - додали су.
Да ја злато сигурност сведочи и податак НБС да је током прошле године Србија пребацила све злато које је до тада било на рачунима у иностранству, свих 13 тона, у земљу.
- Циљ је да се на тај начин, у амбијенту појачане глобалне неизвесности, додатно повећа сигурност и доступност свог монетарног злата - кажу у НБС.
Бруто девизне резерве НБС су пре три дна износиле 15,6 милијарди евра. Од тога, 13,3 одсто девизних резерви чиниле су резерве у злату, што чини 37,6 тона злата укупне вредности 2,1 милијарди евра. Учешће злата у девизним резервама је од краја 2012. повећано са 5,7 одсто на 13,3 процената, односно са 15,9 на 37,6 тона.
Србија на 57. месту
Тренд враћања златних резерви у матичне земље присутан је у последњих неколико година као последица настојања да се повећа расположивост и сигурност златних резерви у периодима кризе и неизвесности - кажу у НБС.
Поред НБС, део овога тренда су, између осталих, и немачка, холандска, аустријска, пољска, мађарска и румунска централна банка. Према прелиминарним подацима Светског савета за злато за март 2022. године, Србија се налази на 57. месту у свету.