Да ли 100.000 радника из Гане заиста долазе у Србију? Стигао одговор на питање које је дигло буру: Ово је једина истина

Вест о наводних 100.000 страних радника из Гане који би требало да дођу у Србију на рад, погрешно је тумачена претходних дана. "Блиц Бизнис" је проверавао шта тачно наводни споразум о увозу радне снаге подразумева.

Подсетимо, информације су се појавиле у јавности поводом наводног споразума о увозу радне снаге из Гане, након званичне посете министра спољних послова Републике Србије Марка Ђурића тој земљи.

Из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за "Блиц Бизнис" истичу да Влада Републике Србије, у складу са стабилним условима на домаћем тржишту рада, није закључивала билатералне споразуме нити меморандуме о мобилности радне снаге са другим државама, укључујући и Гану.

- Заштита домаћег тржишта рада представља апсолутни приоритет у креирању политика у области мобилности радне снаге, а посебно у погледу законског и нормативног оквира који регулише ову област. Министарство за рад остаје посвећено одговорној политици у области запошљавања, заштити права радника и подршци економском развоју Србије - додају они за "Блиц Бизнис".

Према њиховим наводима, појачано интересовање радне снаге из иностранства за запошљавање у Републици Србији "представља један од најјаснијих показатеља снажног економског раста и стабилности у бројним привредним секторима, што је допринело рекордно ниској стопи незапосленост".

- У том контексту, потребно је да се домаћи законски оквир континуирано унапређује у складу са реалностима тржишта рада и динамичним потребама привреде - наводе даље.

Закон о запошљавању странаца мењао се 2024. године

Подсетимо, Изменама и допунама Закона о запошљавању странаца и Закона о странцима, усвојеним 2023. године, а чија се пуна примена спроводи од 1. фебруара 2024. године, уведена је јединствена дозвола за боравак и рад.

На тај начин је јасно дефинисан поступак запошљавања странаца уз гарантовану заштиту домаћег тржишта рада.

Добијање дозволе за рад - поступак и услови

Јединствену радно-боравишну дозволу издаје Министарство унутрашњих послова, на основу претходно прибављеног мишљења Националне службе за запошљавање.

За издавање визе Д по основу запошљавања надлежно је Министарство спољних послова.

Министарство истиче да и поред изазова у виду недостатака радне снаге у појединим секторима, закон предвиђа низ заштитних механизама - укључујући тест тржишта рада и квотне механизме - који осигуравају приоритет домаћим радницима и очување стабилности запослености у Србији.

Шта странци раде у Србији

У НСЗ су за "Блиц Бизнис" раније навели да су уз помоћ страних радника превазилажени проблеми са дефицитом следећих кадрова:

• Зидар, тесар, армирач, израђивач горњих делова обуће, водоинсталатер, керамичар, бравар, конфекцијски шивач, заваривач-резач гасом.
• Возач теретњака, фасадер, молер-фарбар, електрозаваривач, електроинсталатер, израђивач кабловског прибора и прикључака.
• Столар, кувар, пекар, кројач, машински техничар, медицинска сестра, конобар, грађевински техничар.
• Књиговођа, возач аутобуса, возач теретног моторног возила, рударски техничар, козметичар, благајник...

За све њих, али и за многе друге стране раднике који раде у Србији, нова законска решења омогућавају им да дуже буду радно ангажовани.

Странци ће моћи без страха да мењају посао и послодавца

Стручњаци кажу да је добра новина је да се странцима омогућава да мењају запослење, односно послодавца, а да притом не изгубе радну дозволу и основ привременог боравка, као до сада.

Према подацима Националне службе за запошљавање, највише радних дозвола ове године издано је Русима, Кинезима и Турцима и радницима из Индије. У првој половини године, било је то 80.000 радних виза.

Очекује се током изградње EXPO да буде и 100.000 радних дозвола.

Радне дозволе у 2024. години

У првих 10 месеци те године скоро 35.000 странаца добило је дозволу за рад. До краја те године, процене су да је било око 70.000

Радне дозволе у 2023. години

У 2023. години укупно 50.397 дозвола за рад страним држављанима у Србији. Највише радних дозвола је издато држављанима Русије, затим Кине, Турске, Индије и Непала, с тим што су тада предњачили Руси којима је издато 19.645 радних дозвола

Радне дозволе страним држављанима у 2022.

• НР Кина 10.044 (1.030 жена)
• Руска Федерација 8.081 (2.330 жена)
• Турска 5.672 (119 жена)
• Индија 2.974 (23 жене)
• Куба 703 (255 жена)
• Македонија 498 ( 174 жене)
• Украјина 484 (276)
• Непал 420( 89 жене)
• БИХ 354 (80 жене)
• Црна Гора 325 (109 жене)

Радне дозволе страним држављанима у 2021.

• НР Кина 9.379 (840 жена)
• Руска Федерација 1.367 (445 жена)
• Турска 4.601 (88 жена)
• Индија 1.268 (7 жене)
• Македонија 483 ( 165жена)
• Украјина 524 (314 жена)
• Италија 416 ( 44 жене)
• Румунија 393 ( 95 жена)
• БИХ 356 (80 жене)
• Црна Гора 364 (115 жене)

Радне дозволе страним држављанима у 2020.

• НР Кина 3.515 (595 жена)
• Руска Федерација 1976 (459 жена)
• Турска 1489 (71 жена)
• Индија 412 (9 жене)
• Македонија 434 ( 161 жена)
• Украјина 354 (123 жена)
• Италија 395 ( 41 жене)
• Румунија 487 ( 89 жене)
• БИХ 287 (50 жене)
• Црна Гора 266 (72 жене)

Извор: Србија Данас/Блиц