Србија на вратима нуклеарне ренесансе: Ово су могуће локације за изградњу електране
Директор Института за нуклеарне науке "Винча" Славко Димовић каже за РТС да је Србија на вратима нуклеарне ренесансе, али да је избор партнера за изградњу нуклеарке спољнополитичко, као и економско, техничконаучно и технолошко питање. Истиче да је "питање свих питања" друштвена прихватљивост изградње и објашњава које локације улазе у избор.
Србија ће од 2040. године моћи да има нуклеарну електрану, а до тада ће бити развијена и технологија малих модуларних реактора, изјавила је министарка Дубравка Ђедовић Хандановић, на састанку са делегацијом руске корпорације "Росатом", коју је предводио генерални директор Алексеј Лихачов.
Славко Димовић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да је руска технологија међу најмодернијима у свету када је реч о нуклеарним електранама, али да Србија треба да узме у обзир све опције, те да су сви потенцијални партнери у игри, јер се налазимо у "нултој референтној тачки".
"Србија, на вратима нуклеарне ренесансе, треба да узме у обзир све опције, попут ЕДФ-а, 'Росатома' и осталих партнера", каже Димовић, напомињући да ће све одлуке бити донете у складу са националним интересима наше земље.
Избор партнера
Према његовим речима, сарадња с партнерима пре свега се односи на размену експертизе, трансфер технологије и знања, обуку кадрова и учешће у саветодавној улози у избору кадрова и правно регулаторног оквира.
"Искуства су од немерљивог значаја, с обзиром на то да је 'Росатом' учествовао у изградњи већине нуклеарних електрана у свету, укључујући и оне у региону", навео је Димовић.
Напомиње, такође, да је избор партнера за изградњу нуклеарне електране спољнополитичко, али и економско, техничконаучно и технолошко питање.
"Прве две фазе припрема треба да се заврше до 2032. године, када би требало да буде завршен избор технологије, локације за градњу и правно регулаторног оквира, да се напредује у избору базе кадрова, као и да се пронађе модел финансирања", указује Димовић.
Друштвена прихватљивост и локација
Истиче и да је "питање свих питања" друштвена прихватљивост изградње нуклеарне електране у Србији.
На питање које локације улазе у избор за градњу, Димовић каже да постројење мора бити поред воденог реципијента или у напуштеном термоенергетском постројењу.
"Прерано је излазити са прецизним подацима, јер постоје рокови и методологија. Очекујем и противљење у делу јавности. Потребан је искрен, транспарентан и директан дијалог са јавним мњењем", указује Димовић.
Додаје да се питање одлагања радиоактивног отпада треба решавати по угледу на друге земље, попут Словеније, Русије и Финске.
"Србији су потребни знање и друштвена прихватљивост. У условима укупног недостатка електричне енергије, нуклеарна енергија би могла да буде део решења. Желео бих да око 50 одсто производње буде из нуклеарне енергије за базну потрошњу, а остало из алтернативних извора. Правимо енергетски микс јер не можемо преко ноћи да заменимо термоелектране", закључује Димовић.
Србија Данас/Телеграф