Европа у паници након Трампове одлуке: Испунио своје прво обећање

Ова одлука изазвала је озбиљну забринутост међу европским индустријалцима, који упозоравају да би се ионако тешка ситуација у индустрији могла драстично погоршати.

Европска асоцијација произвођача челика (Еурофер) звони на узбуну, док аналитичари већ предвиђају банкроте, затварања погона и талас отказа.

Трампова одлука да обнови трговинске тарифе које је први пут увео током своје прве администрације тумачи се као наставак економског притиска на ЕУ. О

правдање за ову меру амерички председник пронашао је у „ужасном третману“ који, како тврди, Вашингтон добија од Брисела.

Хенрик Адам, председник Еурофер-а, упозорио је да ће ова одлука додатно погоршати кризу у европској челичној индустрији. 

Према подацима ове организације, САД су други највећи купац европског челика, који чини 16% укупног извоза овог метала из ЕУ.

Сада се поставља питање где пласирати 3,7 милиона тона челика који су до сада одлазили у Америку.

Стручњаци сматрају да ће Европа тешко пронаћи нова тржишта за толику количину метала. Леонид Хазанов, независни индустријски аналитичар, истиче да афричко тржиште није довољно велико да апсорбује европски вишак челика, док азијско тржиште већ има снажну сопствену производњу и извозне капацитете.

- Реч је о извозу вредном између 2,5 и 3 милијарде долара годишње. Део ће се сигурно продати Африци и Азији, али то неће решити проблем. Афричко тржиште је ограничено, док је Азија преплављена сопственим челиком - наглашава Хазанов.

Осим тога, скупи енергенти већ су довели европску челичну индустрију на ивицу рентабилности. Повећани трошкови производње, заједно са губитком значајног извозног тржишта, прете наглим падом производње челика у ЕУ и масовним отпуштањима.

Еурофер упозорава да је током 2024. у сектору већ изгубљено више од 18.000 радних места, а очекује се наставак негативног тренда.

Уз проблеме са извозом у САД, европски произвођачи суочавају се и са преплављивањем тржишта јефтиним челиком из Азије, Северне Африке и Блиског истока.

Еурофер истиче да се вишак светских капацитета слива управо на европско тржиште, што додатно смањује цену и угрожава домаће произвођаче. Ово је сценарио који би могао довести до убрзане деиндустријализације Европе.

Татјана Скрљ, доцент на Руског економског универзитета Г.В. Плеханов, истиче да додатни амерички намети значе смањење извоза и раст унутрашњих залиха, што омогућава кинеској индустрији да преузме европско тржиште.

- Европске челичане већ се суочавају са падом потражње услед смањења производње у аутомобилској индустрији. Сада се суочавају са растућим трошковима, а њихов челик све више замењују кинески јефтини производи - упозорава Скрљ.

Економисти не искључују могућност да се иза Трампових царинских мера крије дугорочна стратегија америчке економске доминације. Већ током енергетске кризе 2022. године, европске компаније почеле су да селе производне капацитете у САД због превисоких цена енергије у Европи. Овај процес сада може добити додатни замах.

Експерти предвиђају да би америчке корпорације могле искористити ову ситуацију како би јефтино преузеле европске челичане које су остале без кључног тржишта.

Након тога, могуће је да САД укину царине за своје нове погоне у Америци, док би оне остале на снази за конкуренте из ЕУ. На тај начин би Европа не само изгубила контролу над челичном индустријом, већ би се и пребацила у зависнички положај у односу на САД.

Ова стратегија већ се показала успешном у сектору енергетике – САД су прво наметнуле ЕУ политику одустајања од руских енергената, затим су Европљанима продавале сопствени скупљи гас, а сада се сличан сценарио одвија у области индустрије.

Одлука Доналда Трампа о увођењу високих царина на челик и алуминијум из ЕУ могла би имати далекосежне последице по европску привреду. 

Губитак америчког тржишта и истовремени раст конкуренције из Кине стављају европске произвођаче у безизлазну ситуацију.

Док се Брисел нада преговорима, све су гласније сумње да је ово део шире америчке стратегије преузимања европске индустрије.

Европски политичари и индустријалци сада морају пронаћи начин да одговоре на овај изазов, јер би у супротном, сценарио деиндустријализације могао постати реалност.

Америчке компаније већ су спремне да профитирају на европској кризи, а без хитних мера заштите и диверсификације тржишта, челична индустрија ЕУ могла би постати следећа велика жртва глобалних трговинских ратова.

Србија Danas/Webtribune