Фалш пријаве, хиљаде спорова и кривичних поступака: Адвокати упозоравају на ризике нове легализације објеката

Пријава траје до 5. фебруара, а према најавама надлежних нови Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима требало би да реши вишедеценијски проблем 4,8 милиона бесправних објеката у Србији.

Ђорђе Вукотић, адвокат и консултант у области грађевинских дозвола, у разговору за "Biznis.rs" оцењује да су у овој фази искључиво видљиви недостаци везани за подношење пријава и да је кључни проблем то што пријава није условљена аутентификацијом подносиоца.

- Тек ће се видети шта се све кроз систем региструје као поднета пријава. Не би ме зачудило да је више пута подношена пријава за исти објекат, јер се приликом пријаве "сложенијих објеката" услед неког пропуста у систему не генерише број поднете пријаве. Такође, не би ме зачудиле ни фалш пријаве, имајући у виду да подношење преко платформе "Свој на своме" није условљено аутентификацијом подносиоца. Додатни је проблем што пријаве у почетку нису могле бити поднете кроз платформу е-Управа, која је једини поуздан систем јер подразумева аутентификацију - истиче Вукотић.

Коментаришући сам поступак пријаве без аутентификације, саговорник објашњава да то фактички значи да онај ко уђе у систем преко платформе "Свој на своме" може да се пријави под туђим именом, ако зна његов ЈМБГ.

- У том случају можете поднети пријаву за легализацију било ког објекта на име тог лица, стварајући проблем фактичком власнику да оствари право на легализацију. Недостатак је и то што је уз пријаву дозвољена достава скенираних докумената, иако Закон прописује да се уз пријаву достављу исправе, а не копије. Ова погрешна пракса може довести до масовне употребе фалсификата, што би резултирало хиљадама спорова и кривичних поступака - сматра Вукотић.

Напомиње да је овде реч о стицању својине на непокретностима и да је оваква релативизација доказног поступка недопустива и незаконита.

Шта кажу грађани?

Што се тиче техничких недостатака система, грађани се жале да софтвер не дозвољава подношење пријава за сложеније објекте, а то су: стамбене и/или пословне зграде са већим бројем посебних делова, производни погони, објекти инфраструктуре, подземни објекти и слично.

Вукотић каже да је симптоматично то што су ови објекти по правилу и највреднији, па је интерес за њихову легализацију највећи.

- Грађане највише муче нерешена имовинска питања на парцелама. То су ситуације када су им недоступни власници парцела на којима су градили или су изгубили уговор о стицању парцеле. Очекивали су да ће њихов проблем решити нови Закон, али се то није десило - додаје он.

Са друге стране, наводи да купце станова у зградама које немају употребну дозволу брине могућност да ће се на њиховим становима по потврдама о легализацији укњижити несавесни инвеститори, који су им станове давно продали.

То их, како каже, уводи у ризик према повериоцима тих инвеститора.

- Грађане плаши и могућност да се на заједничким просторијама у њиховим зградама укњиже трећа лица, на основу фалсификоване документације. Забрињава их могућа нетранспарентност процедуре. Тачније, немогућност да се информишу о фази поступка у којој је предмет по њиховој пријави, као и о пријавама трећих лица којима се нарушавају њихова права - указује Вукотић.

Грађани су, додаје, уплашени и чињеницом да Законом нису стављена ван снаге решења о рушењу, донета у обустављеним поступцима озакоњења.

- Питају се шта им је чинити ако инспектору буде наложено да им руши објекат, јер су се некоме замерили. На крају, поучени недоступношћу РГЗ-а, грађани су преплашени могућношћу да њихово право по потврди о легализацији не буде реализовано годинама - истиче наш саговорник.

Законом нису прописани рокови за завршетак легализације

Када је реч о очекивањима, Ђорђе Вукотић каже да је могуће да ће у догледно време бити легализовани објекти у најједноставнијим предметима.

- То су ситуације породичних кућа и мањих објеката зиданих на плацу у власништву подносиоца пријаве. То ће се вероватно и десити под политичким притиском да се легализација прикаже успешном. Насупрот томе, осећам велики страх од бројних злоупотреба, како од стране несавесних грађана, тако и од стране лица која буду поступала у предметима. Реалан је и ризик да легализацију блокира Уставни суд Србије - оцењује.

Вукотић истиче да законом нису прописани рокови за завршетак легализације, као ни прецизни рокови за поступање РГЗ-а.

Извор: Србија Данас/Каматица