Иза леђа ЕУ: Русија и Америка праве договор који ће уздрмати Запад

А сада се чини да су пронашли пукотину у зиду забрана. Према тврдњама пољског новинара Марка Лесјука, Кремљ је предложио потез који би Русији могао донети двоструку корист: и нову флоту авиона и потенцијално ублажавање дела рестрикција.

У фокусу је оно што су западне земље замрзле – око 300 милијарди долара руских девизних резерви. У причи су и Боеинг авиони које је Кина наручила, али сада одбија да преузме због захлађења односа са САД.

Те летелице тренутно чекају судбину, док истовремено Русија трага за начинима да обнови свој авио-парк који се, због санкција, одржава импровизацијом – коришћењем постојећих летелица, набавком делова преко трећих земаља и сопственом техничком довитљивошћу.

У таквом окружењу, предлог Москве не делује нимало наивно. Кремљ, наводно, жели да део замрзнутих средстава буде искоришћен за куповину управо тих Боеинг авиона које су кинеске компаније одбиле да приме.

Званично, таква трансакција није могућа због постојећих санкција. Али, како преноси пољски портал Bithub, руска страна тихо гура предлог кроз дипломатске канале, надајући се да би Вашингтон могао да направи изузетак – можда из практичних разлога, можда из политичких.

Јер, како примећују аналитичари из Пољске, у овом предлогу има више од чисте логистике. Ако план прође, Русија не само да ће добити савремене авионе које тренутно не може да купи директно – већ ће, још важније, начети лед када је реч о замрзнутим средствима и сигналирати могуће попуштање притиска.

У том контексту, формулација из пољског текста – „Тихи гамбит Кремља“ – звучи као више од метафоре. Ради се о стратешком потезу који не изазива буку, али помера границе. Не нужно правно, али свакако политички.

Такође, не треба занемарити ни ширу димензију. Авио-саобраћај је у Русији више од транспорта – то је питање повезивања огромног простора и функционисања привреде.

Губитак могућности да се обнавља флота Боеинг и Аирбус моделима довео је до озбиљних последица по домаће авиокомпаније. Ако се сада отвори макар делимични канал за приступ таквим авионима – чак и преко заобилазног механизма – ефекти могу бити далекосежни.

Али кључ лежи у једном питању: да ли ће САД пристати? Званично, мало је вероватно да ће Вашингтон попустити без политичког уступка са друге стране. Ипак, у геополитичкој пракси, ништа није уклесано у камен.

Прећутна размена порука, тиха дипломатија, и замаскирани уступци део су свакодневне игре моћи.

Оно што данас делује као само још једна „техничка иницијатива“ може сутра постати преседан. Ако овај предлог буде прихваћен – макар у делимичном облику – то неће бити само трговина авионима.

Биће то знак да се замрзнуте линије комуникације померају. А у свету у којем једна реченица из затворених врата мења ток тржишта – то је више него значајно.

Време ће показати да ли је овај „гамбит“ био само тактичка илузија – или почетак нечег много већег.