ЈАНАФ испада из игре на Балкану? Шеф МОЛ -а оплео по њима: "Ко, до ђавола, жели да зависи од једног нафтовода у Хрватској?"

Председник управе МОЛ Група Жолт Хернади дао је интервју у којем се детаљно осврнуо на кризу око увоза руске нафте, улогу Јадранског нафтовода (ЈАНАФ), односе са Хрватском и Србијом, као и на стање у ИНА.

Говорећи за мађарски портал Telex.hu, Хернади је нагласио да је Јадрански нафтовод годинама био споредна опција за МОЛ, упркос тврдњама хрватске стране о великим капацитетима.

- Јадрански нафтовод је аутсајдер. Никада њиме нисмо транспортовали више од два милиона тона годишње, иако наши хрватски партнери тврде да би могли да превозе 10, 12, 14, па чак и 15 милиона тона годишње. То, међутим, никада није доказано. Зато ми је драго што су се прошле недеље хрватска, словачка и мађарска страна, уз учешће Европске комисије, договориле о покретању детаљног и дуготрајног програма тестирања капацитета ЈАНАФ-а, како би се обавезе убудуће заснивале на чињеницама. Добра вест је да су се Хрвати са тим сложили - рекао је Хернади.

Он је потврдио да је МОЛ већ наручио руску сирову нафту морским путем, што је, како каже, у складу са санкцијама Европске уније.

- Ако из било ког разлога нафтовод Дружба не буде доступан, дозвољено нам је да купујемо нафту поморским путем. Надам се да ЈАНАФ неће стајати на путу испорукама. Ово ће бити добар тест поузданости хрватске транспортне компаније - истакао је Хернади.

 Додао је да Мађарска, с обзиром на то да би залихе сирове нафте могле да падну испод нивоа довољног за 90 дана, има право да користи Јадрански нафтовод и за транспорт руске нафте.

Осврћући се на зависност од појединачних праваца снабдевања, Хернади је упозорио на рањивост система који се ослања на један нафтовод и поморске добављаче.

- Ко, до ђавола, жели да зависи од једног нафтовода у Хрватској и од поморских испорука? Нова инфраструктура можда јесте потребна, али функционална инфраструктура не сме да се укида. Морамо имати алтернативу: ако један правац закаже, да постоји други. Ако сам принуђен да "добровољно" искључим један правац, то већ представља мешање у суверенитет - рекао је Хернади.

У том контексту поменуо је и Србију, наводећи да она има само један нафтовод, што представља висок степен енергетске рањивости.

- Зато Србија снажно подржава пројекат новог нафтовода Мађарска - Србија и повезивање са Дружбом - навео је он.

Говорећи о планираном нафтоводу Мађарска - Србија, Хернади је рекао да се тај пројекат на политичком нивоу третира као питање енергетске безбедности.

- Овај капацитет може бити и већи него што је Србији реално потребно, али би могао да ојача њену преговарачку позицију према ЈАНАФ-у. Профитабилност ЈАНАФ-а је изузетна, јер зарађује и преко Србије и преко нас. Толико имају новца да сада започињу истраживања сирове нафте у Казахстану, што чак и хрватским енергетским стручњацима диже косу на глави - рекао је Хернади.

Он се осврнуо и на раније спекулације о могућој куповини ЈАНАФ-а или дела власништва у тој компанији.

- Корисници нафтовода, тренутно НИС и МОЛ, немају никакав утицај на уговорне аранжмане ЈАНАФ-а нити на њихову безбедност. Као једини корисници нафтовода понудили смо да стекнемо удео у ЈАНАФ-у, али нисмо добили охрабрујући одговор - рекао је Хернади.

Говорећи о односима са Хрватском и наводима у медијима, одбацио је тврдње да МОЛ има скривене намере у региону.

- Читао сам да купујемо НИС само да бисмо се борили против ЈАНАФ-а или да бисмо затворили рафинерију у Ријеци. А управо смо тамо завршили огромну инвестицију. Да ли заиста неко озбиљно мисли да би МОЛ потрошио 700 милиона евра на развој, а онда затворио рафинерију? - упитао је Хернади.

 Коментаришући јавни дискурс у Хрватској, додао је:

- Ако се према нама поступа поштено, бићемо добри партнери. Ако нас гурају у ћошак - борићемо се.

У интервјуу се осврнуо и на период након аквизиције ИНА-е.

- Толико људи је живело од ИНА-е да је постојао снажан отпор према нама када смо дошли. Можда смо у почетку лоше објаснили своје потезе, али касније је ситуација личила на кафанску тучу – нико више није знао како је почело, али су сви били укључени - рекао је Хернади.

Он је подсетио и на пресуде међународних судова у вези са спором око ИНА-е.

- Не бих ни данас радио ствари другачије, јер смо у праву. Међународни судови су пресудили да Хрватска дугује МОЛ-у 280 милиона долара због кршења уговорних обавеза. Поука је да се не сме одустајати - поручио је Хернади.

На крају је истакао да ће један од симбола успешне трансформације ИНА-е бити развојни пројекат у Ријеци вредан 700 милиона евра, који би требало да буде отворен у марту.

- ИНА је данас одлична компанија, а технички је била у стечају када смо преузели управљање - закључио је председник управе МОЛ Групе.