МРАЗ ОШТЕТИО 50 ОДСТО ЦРВЕНОГ ЗЛАТА: Произвођачи додатно брину због "екипе" која уништава усеве малина
У ивањичком крају малинари не могу да штите засаде од мраза орошавењем антифризом, јер су парцеле уситењене, величине од 10 до 50 ари, и не може да се прође механиозацијом због расквсашене земље.
Нагласио је да су горе прошли малињаци где су спроведене све агротехничке мере, јер је тиме поспешено покретање вегетације и лучење сокова у биљкама, па је мраз на њима направио већу штету.
КАКО ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ ОВЕ ГОДИНЕ ЛЕТОВАЊЕ У ЦРНОЈ ГОРИ: Ко ће плаћати ПЦР тестове и шта је са доласцима авионом?
НАЈБОГАТИЈА ЖЕНА НА СВЕТУ: Њена мајка делила милијарде љубавнику, у све се умешао - психијатар! (ВИДЕО)
СВИ ЋЕМО ЗАУВЕК ПРЕЋИ НА РАД ОД КУЋЕ? Највећа банка "послала" запослене онлајн, да ли је то будућност свих нас?
Радовић је објаснио да је у малињацима где нису спроведене агротехничке мере и нема још изданака, измрзавање било мање, али је и у њима уништено од 20 до 30 одсто гранчица.
- Ноћас је било од минус два до минус шест, плус дува хладан ветар. Кад имамо две ноћи у минусу нема опоравка биљака. Дан је топао, биљка почиње убрзано да се храни, и ако још и ноћас буде мраз, то је катасртофа - оценио је Радовић.
Нагласио је да у ивањичком крају малинари не могу да штите засаде од мраза орошавењем антифризом, јер су парцеле уситењене, величине од 10 до 50 ари, и не може да се прође механиозацијом због расквсашене земље.
- Ово што сад видимо није добро, јер не знамо шта ће нас још задесити. Да ли још неки мраз, неки град, олуја... - рекао је председник Асоцијације малинара.
Радовиће је оценио да свакако можемо очекивати мањи род од прошлогодишњег када је убрано око 45.000 тона малина, али не само због мраза, већ и због лоше кондиције засада који су нападнути разним болестима.
Он је подсетио да Министарство пољопривреде субвенционише куповину цертификованог садног материјала са 90 процената, јер су српски малињаци углавном формирани од лошег садног материјала, што знатно уитиочце на смањење рода и квалитета малионе.
Он је навео да су површине под малином зантно мање него што то званични подаци показују и да је род изузетно лош.
- У трезору се води да имамо 25.000 хектара под малином, само зато што Министарство пољориовреде и локалне самоуправе дају подстицаје за воћарску производњу. Парви податак је да имамо од 13.000 до 14.000 хектара под малином, са тужним просеком од 35 до 40 кила по ару - рекао је Радовић.
Навео је де ситуација у купињацима повољнија, јер је та биљка отпорнија на мраз, али је нагласио да је ситуација с производњом тог воћа лоша због мешетарења.
- Купина је мало отпронијна на мраз, али је једна велика ''stručna екипа'' свела засаде купине са 6.000 хектара на 1.500 хектара. Та ''stručna екипа'' нудила је цену од 40 до 60 динара за килограм, а продали су је у Енглеској и неким другим земљама за 200 динара, и та ''stručna екипа'' натерала нас је да ми то више не радимо. Јер, да ми радимо испод цене коштања, а да они зарађују 300 одсто маржу, па ево ми смо то сад решили, па они нека увезу ако буду имали одакле - рекао је Радовић.