На Западу не теку МЕД И МЛЕКО: Млади у ЕУ све теже налазе СТАЛАН ПОСАО

посао / Извор: Профимедиа/илустрација

Европски Програми за младе требало би да смање незапосленост која муњевито расте широм Европе.

Иако Балканци често мисле да у западним земљама "теку мед и млеко", искуство неких њихових држављана говори мало другачије: у ЕУ, млади све теже налазе пристојан, стални посао упркос томе што припадају таласу екстремно образованих генерација.

ЕУ Програми за младе настоје да свакој особи, млађој од 25 година, дају шансу да се запосли, као и бољу едукацију или вишемесечну обуку. За сада, 14 милиона људи је прихватило понуду, али и даље влада значајна незапосленост међу младима, нарочито на југу Европе.

ВРТИ СЕ У ГЛАВИ ОД МИЛИОНА! На додели Оскара само за црвени тепих издвојено ПРАВО БОГАТСТВО

ЗРНО СИРКА ЗЛАТА ВРЕДНО! Нове биљне врсте успешно се показале на СРПСКИМ ЊИВАМА

Нови пројекат на помолу! Кинези имају план за ДИВЧИБАРЕ: Српска планина доживеће ПРОЦВАТ!

Према подацима из августа 2019, незапосленост међу омладином забележена је у 28 ЕУ земаља, а износила је 14,2 одсто.

Јужна Италија у великом проблему

На укупном нивоу, ова земља је међу лошијима када је реч о незапослености млађе популације, са процентом од 27,1. Влада се нада да ће Програми донети значајне промене, али је сама њихова шема критикована јер мање укључују запослење с пуним радним временом, а више праксе и обуке.

Из Владе напомињу да је важно ојачати социјалну политику, која мора да брине о младима, и помогне им при образовању и обукама.

Готово сви јужни делови европских земаља су у лошијем положају од северних регија, па тако ни Италија није изузетак. На југу "Чизме" незапослена је скоро половина младих, узраста од 15 до 24 године. Ипак, има и оних који узимају ствар у своје руке.

Пјердоменико Сестро је одлучио да постане предузетник, јер је годинама радио за мале паре, а био је експлоатисан. Он је отворио радњу, уз помоћ "Yes И Старт Уп" пројекта ЕУ Програма за младе, након што је дуго покушавао да добије позајмицу од банке.

обавезе, стрес / Извор: Профимедиа

Средства од 35.000 евра добио је преко микрокредитне фондације "Инвиталиа" и регије Калабрија. Своје стартап предлоге Европској иницијативи послало је 300 људи, а 60 одсто је остварило право на кредит.

Краткорочни уговори, а дугорочна неизвесност

Старији занати изумиру, све је мање посла и "места" на тржишту рада за средовечне људе, међутим, ни млади нису у повољном положају. Чак ни они који се баве "модерним" занимањима. Такав је случај Кристине Никосије, која је менаџер за дигитални маркетинг, а којој је већ дозлогрдило да јој послодавци нуде краткотрајне уговоре.

Пре три године, она се пријавила за програм "Growing ин Дигитал", подржан од Гугла, и добила је прилику да бесплатно похађа курс веб маркетинга. Научене вештине је касније искористила како би 6 месеци стажирала у једној компанији. Тамо је упознала област италијанског накита о којем није ништа знала, радила је вредно и посвећено, и на крају је добила уговор за стално.

Конкретно у Италији, план Владе је да до 2021. обезбеди 12.000 више асистенција од стране компанија, за подршку младима, у којима ће они стицати своје знање, а потом се и запослити ако се добро покажу. Свуда у свету, планови за развој дигиталних платформи расту, што би требало да олакша проналажење посла генерацијама које долазе.

Од неизвесних уговора до привилегованог рада од куће

Нису све земље ЕУ у лошем положају, штавише. Неки млади за живота не искусе ни 10 одсто "горчине професионалног живота", као њихови вршњаци са других крајева континента. На пример, док сваки 14. Словенац може да заради радећи од куће, у Хрватској ову привилегију има сваки 71. становник.

Рад од куће, иако некима није идеална опција, ипак се сматра бенефитом у данашњем друштву, и у њему највише уживају Холанђани: чак 14 процената њих, односно сваки седми не мора да иде у канцеларију сваки дан.

Овакав начин рада је најмање заступљен у Бугарској, где ову могућност користи само 0,3 одсто становништва, односно у Румунији(0,4%).

Интернет / Извор: Профимедиа/илустрација

Подаци Евростата показују да сваки 19. запослени у Унији ради од куће, али то не мора бити добра вест. Овакав рад може искључити могућност обавезног уговора, као што је случај с фриленсерима, и могао би више бенефита да донесе људи с изграђеним именом у свету бизниса, него младима који се тек пробијају и доказују. То потврђује и анализа:

Рад од куће знатно је распрострањенији међу старијим радницима. У ЕУ је 6,4 одсто радника, узраста од 50 до 64 године, радило од куће, за разлику 5 одсто оних који имају од 25 до 49 година. Само 1,8 процената радника млађих од 25 година, посао обавља за својим радним столом код куће.

Осим тога, нису сва занимања једнако привилегована. Рад од куће је заступљенији у земљама с јаким ИТ сектором, односно у развијеним земљама, док су, на пример, Хрватска, Грчка или Кипар "у проблему" будући да им је туризам "јача страна". Јасно је да ова област дозвољава врло мало рада од куће.

Млади из ЕУ, који су покренули сопствени бизнис, имају боље шансе када је реч о раду од куће. Наиме, чак 18.5 одсто њих је у 2018. радило овако, док је код "класичних радника", запослених у фирмама, тај проценат износио само 3. Занимљив је и податак да је рад од куће заступљенији код жена.

Коронавирус ПОЉУЉАО британску економију: Продаја ЗНАЧАЈНО опала!