Нова одлука Народне банке Србије: Ево колико ће износити референтна каматна стопа на кредите у наредном периоду

Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на постојећем нивоу од 5,75 одсто, док су каматне стопе на депозитне олакшице остале на 4,5 процената, а на кредитне олакшице на 7,0 одсто.

Приликом доношења ове одлуке, Извршни одбор је, пре свега, узео у обзир досадашње и очекивано кретање инфлације у наредном периоду, као и ризике из међународног окружења који би могли да утичу на њено даље кретање.

Иако се међугодишња инфлација током првог тромесечја кретала испод централне вредности циља и у марту износила 2,8 одсто, Извршни одбор Народне банке Србије процењује да ће у наредном периоду доћи до њеног умереног раста, првенствено због значајног повећања светских цена нафте, што се директно одражава и на више цене нафтних деривата на домаћем тржишту. Додатни утицај на раст инфлације крајем године имаће и ниска база из претходног периода, настала услед примене Уредбе о посебним условима за обављање трговине одређеном врстом робе, када је крајем прошле године забележен знатан пад инфлације.

Ипак, упркос расту светских цена примарних производа и енергената, Извршни одбор очекује да ће повећање инфлације бити привременог карактера, као и да ће врхунац у актуелном циклусу бити достигнут крајем ове и почетком наредне године.

Како се наводи, престанак важења поменуте уредбе у фебруару ове године није довео до значајнијег повећања трговинских маржи нити њиховог враћања на ниво пре доношења уредбе, што потврђују и подаци према којима су цене хране у марту и даље биле ниже него у истом периоду претходне године.

Актуелна глобална дешавања, нарочито ситуација на Блиском истоку, могу негативно утицати и на цене контејнерског транспорта, минералних ђубрива, ланце снабдевања, инвестиционо и потрошачко поверење, као и на токове робе и капитала.

Имајући у виду да је Србија нето увозник енергената, раст светске цене нафте директно утиче на повећање цена горива на домаћем тржишту, док посредно може да се одрази и на цене хране, индустријских производа и услуга. Са друге стране, виши трошкови и смањени расположиви приходи становништва за потрошњу могу неповољно утицати на привредни раст. Коначни ефекти глобалног енергетског шока на домаћу инфлацију и економску активност, како се оцењује, тешко су проценљиви јер зависе од трајања и интензитета самог сукоба.

Према првој процени Републичког завода за статистику, бруто домаћи производ је у првом тромесечју ове године остварио међугодишњи реални раст од три одсто. Након изазова забележених у јануару, пре свега у секторима производње нафтних деривата и хемијске индустрије, током фебруара и марта остварен је раст активности у прерађивачкој индустрији, што је пратило и повећање извоза. Истовремено је значајно убрзан раст активности у трговини на мало и сектору туризма, што указује да је највећи позитиван допринос привредном расту у првом тромесечју дошао управо из сектора услуга.

У наредном периоду очекује се позитиван допринос расту бруто домаћег производа од потрошње и инвестиција, уз значајну улогу реализације инвестиционих пројеката у оквиру програма „Скок у будућност – Србија Експо 2027“, док се током 2027. године очекује и позитиван допринос нето извоза захваљујући одржавању специјализоване изложбе Експо.

Раст кредитне активности према привреди и становништву, који је у марту убрзан на готово 17 одсто међугодишње, омогућен повољним условима кредитирања, пружа додатну подршку привредном расту. Ипак, привредна активност и даље остаје под снажним утицајем глобалне неизвесности изазване геополитичким тензијама и растом цена енергената, што може негативно да утиче на инвестиционо и потрошачко поверење, као и на токове капитала.

У таквим околностима, Народна банка Србије наставља да води опрезну и одговорну монетарну политику, уз очување релативне стабилности девизног курса. Уколико процени да раст светске цене нафте производи израженије секундарне ефекте на остале цене кроз инфлациона очекивања, Народна банка Србије ће, како је наведено, реаговати свим расположивим инструментима.

На данашњој седници Извршни одбор усвојио је и мајски Извештај о инфлацији са новим макроекономским пројекцијама, које су узеле у обзир актуелни енергетски шок. Детаљи извештаја биће представљени јавности на конференцији за новинаре 13. маја, када ће додатно бити образложене и донете одлуке монетарне политике.

Наредна седница Извршног одбора, на којој ће бити разматрана економска кретања и донета одлука о референтној каматној стопи, заказана је за 11. јун 2026. године.