НОВО ГЕОПОЛИТИЧКО ОРУЖЈЕ! Најхладнија материја на Земљи мења глобално тржиште: Русија постаје главни извозник!
Огромни производни погон у Сибиру приводи се крају, онај за који неки аналитичари кажу да би могао пореметити глобално тржиште гаса лакшег од ваздуха
Руски балони мање-више су исти као балони било где другде у свету, али с једном разликом: хелијум у њима је из Русије, а убрзо би се могао употребљавати у целом свету у разним подручјима и постати ново геополитичко оружје.
РУСКИ ТРГОВИНСКИ ЛАНАЦ СТИЖЕ У СРБИЈУ! Најављују да ће бити 20 одсто јефтинији
ВЕЛИКЕ ИГРЕ ОКО ВАКЦИНЕ: Фармацеутске компаније увелико праве рачунице - западу смета ниска цена руског цепива
НАГРАДА ОТИШЛА У ПРАВЕ РУКЕ: После више од две деценије подстанарског живота Столићи освојили стан у Београду!
Огромни производни погон у Сибиру приводи се крају, онај за који неки аналитичари кажу да би могао пореметити глобално тржиште гаса лакшег од ваздуха, који игра све критичнију улогу у индустријама попут медицинске технологије, истраживања свемира и националне безбедности.
Сједињене Државе и Катар заједно генеришу велику већину светског хелијума, али Русија планира да постане главни извозник од следеће године.
Та амбиција, на чијем се испуњењу ради већ годинама, поклапа се са изласком америчке владе из пословања с хелијумом након деценија у којима је САД био главни светски снабдевач. То је изазвало забринутост да би Русија могла хелијум увести у простор политичке трговине и играти исту геополитичку игру као с природним гасом и сировом нафтом.
Попут нафте и природног гаса, и хелијум је ограничен ресурс. Обично се вади као нуспродукт природног гаса, а полако постаје све ређи јер је, након што се ослободи, превише лак да би га гравитација задржала, па заувек изгубљен плута у свемир.
У почетку би ново руско снабдевање могло снизити цене, сматра економиста специјализован за индустријске хемикалије у истраживачкој фирми ИХС Маркит Макл Дал, али дугорочно би по његовом мишљењу "динамика тржишта хелијума могла постати више политичка, нешто слично ОПЕЦ-у", који манипулише ценама подизањем или смањивањем производње нафте.
"Геополитички ризици од претњи потенцијалним прекидима снабдевања ће порасти - рекао је Дал, додајући да ће хелијум бити све више тражен.
Течни хелијум је најхладнија материја на Земљи, није запаљив и не реагује са другим гасовима, што га чини неопходним у уређајима у распону од апарата за магнетну резонанцу до ракетних мотора.
Циркулише и унутар направа за хлађење суперпроводљивих магнета који помажу лекарима у откривању болести. У свемирским путовањима се користи на неколико начина, укључујући резервоаре ракетног горива. Користан је и у заваривању и прављењу рачунарских чипова, а код возова с магнетном левитацијом могао би бити пресудан ресурс, рекао је Кристофер Џ. Крамер, потпредседник за истраживање на Универзитету Минесота, који купује хелијум за своје лабораторије.
С обзиром на његову широку употребу, "људи су почели да брину за снабдевање хелијумом", рекао је Крамер.
Тако су произвођачи медицинских уређаја и научници довели у питање даљу употребу хелијума у балонима, где завршава око 10 одсто глобалног снабдевања овим елементом, а Америчко хемијско друштво хелијум назива "угроженим елементом".
- Баш као и одређене животиње, постоје угрожени елементи - каже се на веб страници друштва, које препоручује људима да не купују хелијумске балоне.
Други такође виде прилику у хелијуму. Катар планира нове рафинерије, а компаније траже нова налазишта у Сједињеним Државама, Канади и Африци, рекао је аналитичар тржишта хелијума и оснивач консултантске фирме усмерене на глобално тржиште гаса Фил Корнблут.
Након што средином следеће деценије достигне пуну производњу, Русија очекује да ће произвести 25 до 30 одсто хелијума који се користи широм света.
Учиниће то без посебног напора јер су руске резерве хелијума велике, кажу аналитичари. Наглашавају да су компаније способне да складиште хелијум у Сибиру убризгавањем у поља природног гаса - у основи уклањајући хелијум с тржишта - што је један од разлога за забринутост због манипулације ценама у будућности.
На осталим робним тржиштима на којима Русија има главни утицај на цене, попут природног гаса у Европи, компликована мешавина политике и економије утиче на одлуке Кремља, наводи Њујорк Тајмс и подсећа да се Бела кућа жестоко успротивила пројекту гасовода Северни ток 2.