Обећања су најслађе лажи: Лекција из рушевина Нотр Дама - не рачунај на помоћ богаташа!
Једва да је пожар угашен, кад су неки од најбогатијих људи у Француској пожурили да помогну у обнови катедрале
Сећате се приче? Наравно да се сећате. Једна од најстаријих и најсветијих грађевина света, катедрала Нотр Дам у Паризу, обавијена је пламеном. Док се слика пакла шири светом, појављују се коментари: грозно, катастрофално, ђаволски.
Једва да је пожар угашен, кад су неки од најбогатијих људи у Француској пожурили да помогну у обнови катедрале. Од Франсоа Хенриа Пиноа, власника "Гучија" долази 100 милиона евра. Како би показали да не заостају, породица Арно из "Луи Витона" издваја 200 милиона евра.
Још се богаташа придружило овој лицитацији, као да се ради о аукцији скупоцених уметничких дела. У само три дана француска класа милијардера обећала је скоро 600 милиона евра. Тако је барем писало у њиховим саопштењима за јавност, пише за "Гардијан" Адита Чакраборти.

ТАЈНА БОГАТСТВА: Други најбогатији човек на свету је овом стратегијом зарадио 16 милијарди $

СТИЖЕ НОВА РЕЦЕСИЈА: Шта нам понашање богаташа говори о новој кризи

НОВА ФАБРИКА У ЋУПРИЈИ Турци ће већ почетком 2020. запослити 130 радника
Неки од 3.600 париских бескућника протестовали су због тога што се тако много новца могло пронаћи за нови кров катедрале, а ни цент за кров над њиховим главама. Али, шта сиромашни зању о узвишености? Са свих других места долазио је заглушујући аплауз, пише он.
- Милијардери понекад могу да буду од користи - рекао је уредник "Монивика".
- Сви су уз нашу постељу - рекао је француски телевизијски водитељ Стефан Берн.
Уз такво обиље готовине, француски председник Емануел Макрон обећао је да ће готичко ремек дело да буде обновљено у року од пет година. Насловнице су попуњене, студијско време је одређено и свет је кренуо даље.
Готово сигурно нисте чули остатак приче, а требало би, зато што је дошло до преокрета.
Пролазе недеље, потом и месеци, а Нотр Дам од милијардера не добија ништа. Обећања из средине априла као да су заборављена до средине јуна.
Велики донатори нису платили ни цента - рекао је новинарима званичник катедрале.
Много скромнији износи долазили од доста сиромашнијих појединаца.
То је поново подстакло медијске извештаје, након што су два богата донатора, породице Арно и Пино, сваки уплатили по 10 милиона евра. Уследила је тишина. Питање која је Чакработи послао разним донаторима већином су остала без одговора.
- Назовимо то засад параболом несталих милијардера, причом која умногоме иде у срце онога што је погрешно са модерном филантропијом. Било да долази од Склера, познатих по опијатима или да БП спонзорише Британски музеј, често долази под условима и роковима богатих, а епска дарежљивост скрива много тежи договор - пише у тексту.
У време док је крај Сене горело, били смо дубоко потрешени изразима забринутости људи одевених у кашмир. Узмимо као пример породицу и компанију иза "Л'Ореала" који су у то време објавили како су "дирнути овом драмом која уједињује ван граница културе и уједињена, те како намеравају да учествују у колективним напорима и талентима потребним за суочавање са овим огромним изазовом, који дотиче срце наше земље". До средине јуна уплатили су једно велико ништа. Исто вреди и за нафтни гигант "Тотал".
Милијардери који су обећали силне милионе, добили су призање и пажњу, а дали су само делић новца. Осигурали су публицитет, а заузврат су избегли било какву обавезу.
У међувремену треба исплатити плате за 150 радника на катедрали. Око 300 олова с црвеног крова представља отрвону претњу коју треба уклонити пре него што обнова почне. А трудне жене и деца који живе у близини морају да се подвргну тестирањима због могућег тровања.
Финансирати тако прљаве, негламурозне и темељне послове не прилични милијардерима који продају луксузну робу.
Као што је недавно један службеник катедрале рекао: - Они не желе да дају новац за плате радника. Сачувај, Боже! Они ће радије будућим нараштајима да дарују базилику Гучи, тако да сви ви можете да уживате - рекао је он.
Било да се ради о Француској, Великој Британији и САД, богаташи дају новац великим институцијама у средишту наших култура како би осигурали друштвени статус на плакатима и догађајима. На исти начин они финансирају политичке странке, а потом уживају у повратим учинцима кад ови формирају владу.

Претекли Швајцарце: Американци најбогатија нација на свету, а уз то су и ОБОРИЛИ РЕКОРД

АКЦИЈЕ КРАША ОБОРИЛЕ РЕКОРД: Јагма за деоницама подигла цену на 123 евра, појавили се НОВИ КУПЦИ

Стигле лепе вести! ПОСАО ЗА 100 РАДНИКА: Ускоро отварање погона фирме из Врања у Дрвару
Џилија Кејџ, економисткиња, указује на то да међу тим истим људима који обећавају донације за Нотр Дам има и оних који су финансирали Макронов успон до председничке позиције.
У својој књизи под називом "Цена демократије" она је израчунала да је 600 богатих људи у Француској дало од 3 до 4,5 милиона евра за Макронову предизборну кампању. Другим речима, два одсто свих донатора уплатило је 40 до 60 одсто свих донација за страну Ен Marche. У неколико месеци, нови председник смањио је порете богатима, дајући својим најбогатијим донаторима "поврат од скоро 60.000 одсто на њихове инвестиције". Баш као и код Нотр Дама, мали улог, пуно утицаја и одличан повраћај.
Трагедија Нотр Дама ипак има "срећан крај" јер француски богаташи завлаче руке у џепове како би спасили део светске баштине, али све се то чини трагичним. Неколицина богатих, која има сву медијску пажњу и ниједну донацију, ослања се на новац хиљада обичних Француза, док је истовремено комплетна економија преокренула наглавачке како би се окористили они који ионако имају највише, закључује аутор у "Гардијану".
БОНУС ВИДЕО: КАКО ЈЕ НАСТАО ГАСТАРБАЈТЕР? Тог октобра 1968... (ВИДЕО)