ОВО ЈЕ ЈЕДНА ОД НАЈСКУПЉИХ БАНКАРСКИХ НАКНАДА! Будите пажљиви - важне цаке да не остављате велике провизије
Већина грађана у Србији има бар један рачун отворен у банци, а тек након издавања годишњих извештаја, многи буду свесни колико коштају разне провизије.
Просечан клијент поред стандардног рачуна платном и кредитном картицом користи и електронско и мобилно банкарство. На све те услуге, он годишње потроши бар 100 евра, а постане свестан плаћања тек када види годишњи извештај.
Садњом једног дрвета годишње се елиминише 21 килограм карбонског отиска
Отворена Дигитална академија за микро, мала и средња предузећа
ПОТПРЕДСЕДНИК КОМПАНИЈЕ NVIDIA: Суперкомпјутер оснажиће институције, помера ГРАНИЦЕ НАУКЕ у Србији
Наплаћују се одржавање рачуна и картица, уплате преко рачунара и телефона, трансакције и подизање новца на банкоматима и шалтеру... а када се све сабере, стиже се до веома високе цифре.
Треба напоменути да су за 10 година провизије за уплате са једног на други рачун порасле чак 10 пута. Многе банке не наплаћују накнаду уколико новац иде на други рачун исте банке, али неке чак и то тарифирају. Када се, међутим, паре пребацују на рачуне клијената који нису у истој финансијској установи, све банке узимају провизије од један до два одсто. За ту услугу се тражи минимум 45 до чак 250 динара. Максималне накнаде су од 5.000 до чак 15.000 динара.
Већина банака која послује којд нас, у просеку узима од 100 до 200 динара по рачуну.
Од недавно чак ни уплате које се обављају са телефона и рачунара, коришћењем мобилног и електронског банкарства, нису бесплатне. Неке банке омогућавају одређени број бесплатних електронскх уплата у току месеца. Међутим, у већини случајева, оне коштају најмање 15 динара, а ако се одабере опција "хитно", са рачуна може да оде и до 600 динара. За веће износе, веће су провизије, а максималне су 5.000 динара, у зависности коју је банку клијент изабрао и који пакет.
Једна од најскупљих банкарских накнада јесте подизање готовине са банкомата "туђих" банака, а фиксна провизија је и до 300 динара. Све финансијске установе прописале су минималне износе провизије када се подиже кеш са нематичног банкомата.
Неке банке праве и разлику у зависности од тога којом картицом подижете готовину, те је "дина" јефтинија него "виза" или "мастер" дебитна картица. Висину провизије одређује банка у којој клијент има рачун, односно која је кориснику издала платну картицу којом се подиже готовина на банкомату друге банке.
Када се све сабере, изгледа да је најнеисплативије ако се са банкомата подижу мање суме, ако је минимална провизија рецимо 200 динара, а два одсто за веће износе. У том случају ће исту провизију платити и онај ко подиже 1.000 динара, и онај ко подиже 10.000 динара.
Подизање готовине и за матичног банкомата може уз кредитну картицу ићи и до 350 динара. Посебан опрез потребан је код кредитних картица које деле износ на рате, пошто неке банке, уз обавезну камату, наплаћују накнаду од 50 динара за сваку скинуту рату.
