Ово плаћате и када бројило стоји на нули: Обавезне ставке на рачунима за електричну енергију

Иако многи грађани верују да у месецима када не потроше ниједан киловат-сат неће добити рачун за електричну енергију, пракса показује супротно. 

Купци-произвођачи, односно домаћинства која спадају у категорију "широке потрошње", сваког месеца имају низ обавезних ставки које се наплаћују независно од стварне потрошње.

Ово су обавезне накнаде

Према важећим прописима, чак и у случајевима када бројило не региструје ниједан киловат, на рачуну се обавезно појављују следеће накнаде: 

• трошак гарантованог снабдевача,
• обрачунска снага,
• накнада за енергетску ефикасност,
• накнада за приступ дистрибутивном систему за разлику преузете и утрошене енергије,
• накнада за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије,
• акциза, порез на додату вредност (ПДВ) и такса за јавни медијски сервис (РТС такса).

Другим речима, иако потрошње нема, рачуни се не могу избећи, јер се део обавеза обрачунава као фиксна ставка за сваког корисника. 

Тиме се покривају трошкови одржавања дистрибутивне мреже, гарантованог снабдевања и државних програма, попут подстицаја за енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије.

За многе грађане ово представља изненађење, јер се и у месецима без боравка у стану или викендици, на пример, ипак очекује уплата одређеног износа. 

Тако минимални месечни рачуни могу да варирају, али ретко када падају испод неколико стотина динара, управо због поменутих накнада.

Стручњаци објашњавају да је овакав систем уведен како би се обезбедила стабилност енергетског сектора и равномерно финансирање свих трошкова, независно од тога колико појединачно домаћинство троши електричне енергије.

Грађани, међутим, често истичу да је овакав модел неправедан, јер и они који ништа не потроше сносе исте обавезе као и домаћинства са знатно већим рачунима.

Ипак, према важећем закону, плаћање ових ставки обавезно је за све купце – без изузетка.

Србија Данас