Произвођачи млека и свиња траже заштиту од нелојалне конкуренције: Увоз из ЕУ додатно оборио откупне цене
Пад цена свињског меса и млека у Европској унији прелио се и на српско тржиште, упозоравају представници произвођача. Како тврде, прекомерни увоз обара откупне цене испод нивоа трошкова производње, док се тај пад готово не види на рафовима трговинских ланаца
Примарни произвођачи млека и свиња суочавају се са новим притиском на откупне цене. За литар сировог млека тренутно се плаћа од 35 до 55 динара, у зависности од величине фарме и односа са млекарама, док се товљеници продају за око 150 до 160 динара по килограму. Произвођачи, међутим, тврде да је производна цена товљеника око 180 динара, што значи да већ дуже време раде са губитком.
Представници сектора разлог за пад цена виде пре свега у повећаном увозу из Европске уније, где су цене прасади, свиња и свињског меса пале и до 30 одсто у односу на исти период прошле године.
Сања Челебићанин, представница Удружења одгајивача свиња и директорка Пословног удружења „Заједница живинара”, каже за РТС да су европски вишкови завршили на тржиштима попут српског, након што је смањена потражња за месом из ЕУ.
- Кина је практично зауставила увоз из Европске уније, па су велики европски произвођачи, попут Шпаније, дошли у ситуацију да немају где да пласирају месо. То месо се прелива код нас. Наши увозници, условно речено, спасавају тржиште свињског меса ЕУ, а тиме угрожавају домаћу националну производњу - каже Челебићанин.
Произвођачи траже системске мере
Она истиче да слободно тржиште не значи да држава не треба да реагује када је домаћа производња угрожена. Према њеним речима, српски произвођачи тешко могу да буду конкурентни великим европским системима, пре свега због обима производње, виших субвенција у ЕУ, али и различитих правила која важе за домаће фармере.
- Ми нисмо заједничко тржиште са ЕУ. Да јесмо, имали бисмо могућност регионализације када је реч о афричкој куги свиња, као и статус слободан од класичне куге свиња. Овако, они нама уводе забране, а ми смо отворили границе - наводи Челебићанин.
Према њеним речима, држава би најпре требало да уради прецизну анализу: колико Србија има свиња, колике су реалне потребе тржишта и колико меса заиста недостаје. Тек на основу таквих података, додаје, могу се доносити мере које би спречиле прекомеран увоз и заштитиле домаћу производњу.
Челебићанин каже да су у току интензивни састанци са Министарством пољопривреде, али да проблем захтева укључивање Владе Србије.
Увозно и домаће месо без јасне разлике за потрошаче
Један од проблема, како наводи, јесте и то што се месо из увоза у продаји не одваја јасно од меса пореклом од животиња рођених и гајених у Србији.
- То би био један од начина да се заштитимо од прекомерног увоза, али и од меса добијеног од животиња које су храњене генетски модификованом храном, чија је употреба у Србији забрањена - истиче Челебићанин.
Иако су откупне цене пале, потрошачи то не осећају у малопродаји. Килограм свињетине и даље се продаје по цени од око 800 динара, док литар дуготрајног млека кошта око 150 динара.
Челебићанин оцењује да је проблем у расподели зараде унутар ланца.
- Неко ту зарађује науштрб примарне производње. Да ли су то кланичари, да ли малопродајни ланци — чињеница је да фармери продају испод произвођачке цене, а крајња цена за потрошаче остаје висока - каже она.
Фарме све теже опстају
Према њеним речима, свињарство је у изузетно тешком стању, а произвођачи се суочавају са неликвидношћу, проблемима у отплати кредита и све тежим приступом новом финансирању.
- Банке их више не виде као производњу коју се исплати кредитирати. Постојеће кредите тешко отплаћују, не могу да плаћају раднике и режије. Већ две године, уз кратке изузетке, раде тако што продају испод произвођачке цене - упозорава Челебићанин.
Сличан проблем постоји и у млечном сектору. Мали произвођачи, како наводи, за литар млека добијају око 36 динара, док веће фарме код појединих млекара остварују цену од 52 до 55 динара. Према њеној оцени, реална откупна цена млека требало би да буде око 70 динара по литру.
- Потребна нам је математика и аналитика. Морамо да знамо колико производимо, колико нам недостаје и како можемо да унапредимо производњу — кроз генетику, већу конкурентност и примену закона - каже Челебићанин.
Она подсећа да Закон о уређењу тржишта пољопривредних производа предвиђа могућност ванредних интервентних мера, укључујући дозволе, квоте и ограничења увоза, уколико је домаће тржиште угрожено.
Проблем и извоз живинарских производа
Челебићанин указује и на то да Србија још није успела да обезбеди извоз јаја и живинарских производа на тржиште Европске уније, иако се на испуњавању стандарда ради од 2021. године.
Како објашњава, застој постоји у делу ветеринарских стандарда и сертификације, а представници сектора очекују прецизне информације о томе шта привредни субјекти треба да ураде како би се процес завршио.
- Речено нам је да постоји још неколико тачака неусаглашености на којима се интензивно ради. Покренули смо и састанак у Привредној комори како би нам надлежни представили шта је то што сами привредни субјекти треба да испуне - наводи Челебићанин.
Произвођачи поручују да без системске анализе, јасне контроле увоза и заштитних мера домаћа производња млека и свиња улази у све дубљу кризу, док највећи терет тренутног тржишног поремећаја носе управо примарни произвођачи.
