Proizvođači mleka i svinja traže zaštitu od nelojalne konkurencije: Uvoz iz EU dodatno oborio otkupne cene
Pad cena svinjskog mesa i mleka u Evropskoj uniji prelio se i na srpsko tržište, upozoravaju predstavnici proizvođača. Kako tvrde, prekomerni uvoz obara otkupne cene ispod nivoa troškova proizvodnje, dok se taj pad gotovo ne vidi na rafovima trgovinskih lanaca
Primarni proizvođači mleka i svinja suočavaju se sa novim pritiskom na otkupne cene. Za litar sirovog mleka trenutno se plaća od 35 do 55 dinara, u zavisnosti od veličine farme i odnosa sa mlekarama, dok se tovljenici prodaju za oko 150 do 160 dinara po kilogramu. Proizvođači, međutim, tvrde da je proizvodna cena tovljenika oko 180 dinara, što znači da već duže vreme rade sa gubitkom.
Predstavnici sektora razlog za pad cena vide pre svega u povećanom uvozu iz Evropske unije, gde su cene prasadi, svinja i svinjskog mesa pale i do 30 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Sanja Čelebićanin, predstavnica Udruženja odgajivača svinja i direktorka Poslovnog udruženja „Zajednica živinara”, kaže za RTS da su evropski viškovi završili na tržištima poput srpskog, nakon što je smanjena potražnja za mesom iz EU.
- Kina je praktično zaustavila uvoz iz Evropske unije, pa su veliki evropski proizvođači, poput Španije, došli u situaciju da nemaju gde da plasiraju meso. To meso se preliva kod nas. Naši uvoznici, uslovno rečeno, spasavaju tržište svinjskog mesa EU, a time ugrožavaju domaću nacionalnu proizvodnju - kaže Čelebićanin.
Proizvođači traže sistemske mere
Ona ističe da slobodno tržište ne znači da država ne treba da reaguje kada je domaća proizvodnja ugrožena. Prema njenim rečima, srpski proizvođači teško mogu da budu konkurentni velikim evropskim sistemima, pre svega zbog obima proizvodnje, viših subvencija u EU, ali i različitih pravila koja važe za domaće farmere.
- Mi nismo zajedničko tržište sa EU. Da jesmo, imali bismo mogućnost regionalizacije kada je reč o afričkoj kugi svinja, kao i status slobodan od klasične kuge svinja. Ovako, oni nama uvode zabrane, a mi smo otvorili granice - navodi Čelebićanin.
Prema njenim rečima, država bi najpre trebalo da uradi preciznu analizu: koliko Srbija ima svinja, kolike su realne potrebe tržišta i koliko mesa zaista nedostaje. Tek na osnovu takvih podataka, dodaje, mogu se donositi mere koje bi sprečile prekomeran uvoz i zaštitile domaću proizvodnju.
Čelebićanin kaže da su u toku intenzivni sastanci sa Ministarstvom poljoprivrede, ali da problem zahteva uključivanje Vlade Srbije.
Uvozno i domaće meso bez jasne razlike za potrošače
Jedan od problema, kako navodi, jeste i to što se meso iz uvoza u prodaji ne odvaja jasno od mesa poreklom od životinja rođenih i gajenih u Srbiji.
- To bi bio jedan od načina da se zaštitimo od prekomernog uvoza, ali i od mesa dobijenog od životinja koje su hranjene genetski modifikovanom hranom, čija je upotreba u Srbiji zabranjena - ističe Čelebićanin.
Iako su otkupne cene pale, potrošači to ne osećaju u maloprodaji. Kilogram svinjetine i dalje se prodaje po ceni od oko 800 dinara, dok litar dugotrajnog mleka košta oko 150 dinara.
Čelebićanin ocenjuje da je problem u raspodeli zarade unutar lanca.
- Neko tu zarađuje nauštrb primarne proizvodnje. Da li su to klaničari, da li maloprodajni lanci — činjenica je da farmeri prodaju ispod proizvođačke cene, a krajnja cena za potrošače ostaje visoka - kaže ona.
Farme sve teže opstaju
Prema njenim rečima, svinjarstvo je u izuzetno teškom stanju, a proizvođači se suočavaju sa nelikvidnošću, problemima u otplati kredita i sve težim pristupom novom finansiranju.
- Banke ih više ne vide kao proizvodnju koju se isplati kreditirati. Postojeće kredite teško otplaćuju, ne mogu da plaćaju radnike i režije. Već dve godine, uz kratke izuzetke, rade tako što prodaju ispod proizvođačke cene - upozorava Čelebićanin.
Sličan problem postoji i u mlečnom sektoru. Mali proizvođači, kako navodi, za litar mleka dobijaju oko 36 dinara, dok veće farme kod pojedinih mlekara ostvaruju cenu od 52 do 55 dinara. Prema njenoj oceni, realna otkupna cena mleka trebalo bi da bude oko 70 dinara po litru.
- Potrebna nam je matematika i analitika. Moramo da znamo koliko proizvodimo, koliko nam nedostaje i kako možemo da unapredimo proizvodnju — kroz genetiku, veću konkurentnost i primenu zakona - kaže Čelebićanin.
Ona podseća da Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda predviđa mogućnost vanrednih interventnih mera, uključujući dozvole, kvote i ograničenja uvoza, ukoliko je domaće tržište ugroženo.
Problem i izvoz živinarskih proizvoda
Čelebićanin ukazuje i na to da Srbija još nije uspela da obezbedi izvoz jaja i živinarskih proizvoda na tržište Evropske unije, iako se na ispunjavanju standarda radi od 2021. godine.
Kako objašnjava, zastoj postoji u delu veterinarskih standarda i sertifikacije, a predstavnici sektora očekuju precizne informacije o tome šta privredni subjekti treba da urade kako bi se proces završio.
- Rečeno nam je da postoji još nekoliko tačaka neusaglašenosti na kojima se intenzivno radi. Pokrenuli smo i sastanak u Privrednoj komori kako bi nam nadležni predstavili šta je to što sami privredni subjekti treba da ispune - navodi Čelebićanin.
Proizvođači poručuju da bez sistemske analize, jasne kontrole uvoza i zaštitnih mera domaća proizvodnja mleka i svinja ulazi u sve dublju krizu, dok najveći teret trenutnog tržišnog poremećaja nose upravo primarni proizvođači.
