РОК ЗА ПЛАЋАЊЕ ОВОГ РАЧУНА ОДАВНО ЈЕ ПРОШАО: Многи грађани КАСНЕ са уплатом, а казна вас може коштати и 20.000 ДИНАРА
Порез на имовину се плаћа у четири рате до 15. у месецу - фебруару, мају, августу и новембру.
Последња овогодишња рата пореза на имовину на наплату је доспела средином новембра. Већина грађана који плаћају овај порез упозната је са тим када стиже на наплату, а од 2019. године то се може једноставно проверити путем сајта.
ДОБРА ВЕСТ ЗА СВЕ ТУРИСТЕ: Влада за туристе издваја 500 МИЛИОНА динара - ево које услове требате да испуњавате
БИТКОИН НА УДАРУ: Централна банка Русије ће забранити КРИПТОВАЛУТЕ
ЕВРОПА УПАДА У СВЕ ВЕЋУ КРИЗУ: Многе државе доживљавају крах са енергијом - Француска гаси НЕКОЛИКО реактора
Ипак, мало људи зна шта се дешава ако закасните са плаћањем пореза, каква вас казна чека?
Порез на имовину се плаћа у четири рате до 15. у месецу - фебруару, мају, августу и новембру.
Од 2019. године информације о порезу можете добити путем клика на сајту Јединственог информационог система локалне пореске администрације, будући да су локалне самоуправе надлежне за обрачунавање вашег пореза.
Шта све можете преко сајта?
У систем сајта Локалне пореске администрације умрежене су све општине, па ако имате имовину на територији више општина, оне ће на вашем налогу бити обједињене и имаћете увид у сва задужења збирно.
Прво је неопходно да отворите свој налог, а регистрација је могућа како за држављане Србије, тако и за стране држављане.
Врло слично као и са другим налозима на еУправи, неопходно је да оставите своје личне податке, фотографију личног документа, као и да направите лозинку којом ћете касније улазити сваки пут у систем.
Ипак, за разлику од неких других услуга на еУправи за ову вам је неопходна такозвана "двофакторска аутентикација". Да бисте је добили један од начина је да одете на шалтер поште. Њу могу добити сви који имају креиран кориснички налог тако што ће на шалтеру затражити параметре за пријаву двофакторском ауентикацијом.
Такође, корисник који ма квалификовани електронски сертификат, може да се пријави сертификатом на Порталу за електронску идентификацију одабере опцију "Издај податке" и генерисаће се подаци који су потребни за коришћење апликације ЦонсентИД.
Када једном приступите у систем, можете увек да пратите своја дуговања, плаћања и наредне обавезе.
Осим увида у све своје пореске обавезе на територији Србије, можете и електронским путем да поднесете пријаву за утврђивање пореза на имовину. Ово је нарочито значајно за правна лица који сваке године морају то да учине.
Од фебруара прошле године поред овога, порез на имовину можете плаћати из свог дома, такође преко поменутог сајта, за шта вам је потребан квалификовани електронски сертификат на којем ћете унети валидну имејл адресу, одабрати један од рачуна за плаћање, а у пољу за уплату унети износ пореза или рате коју желите да платите.
Шта ако каснимо?
Ипак, иако већина плаћа порез на време, постоји део оних грађана који касне из најразличитијих разлога са измиривањем обавеза. Како у Закону о порезу и пише за кашњење уплате пореза на имовину обвезник плаћа затезну камату која је 11 одсто годишње.
То тачно значи да за сваки дан кашњења порезници обрачунавају поменуту камату. Поред овога, дужници који порез не плате на време могу се суочити на још једним непријатним издатком - то је новчана казна која износи половину неплаћеног пореза, а минимум 5.000 динара.
У пракси то би конкретно могло да значи, ако тумачимо Закон, да уколико дужници касне са плаћањем два квартала за сваки од њих плаћају по минимум 5.000 динара. Са друге стране сума може бити и виша, за оне који имају разрезан годишњи порез на имовину већи од 40.000 динара.
Затезна стопа
Рефрентна каматна стопа у Србији износи један одсто тренутно. Она је полазна каматна стопа која се најчешће увећава за "осам процентних поена".
Законом о затезној камати предвиђа се да се одредбе овог закона не примењују "на дужничко-поверилачке односе за које су висина стопе и начин обрачуна затезне камате утврђени другим законом".
То значи да тамо где није предвиђена другачија стопа затезне камате, примењује се ова која је сада на нивоу од девет одсто.
По овој затезној каматној стопи углавном се обрачунавају дуговања према држави, па је у свом обрачуну предвиђају и јавна комунална предузећа.
Порезници, пак, рачунају другачије и код њих је затезна камата увек за два процентна поена већа од ове предвиђене Законом о затезној каматној стопи.
Шта ако преплатите порез?
Будући да се порез на имовину до недавно плаћао на невиђено, многи грађани су уплаћивали и више новца од оног колико износи дуговање.
Грађанин који жели да му се преплаћени новац врати може упутити писани захтев Управи прихода да му се преплаћени новац врати, а могу га назад добити само обвезници који ништа не дугују Пореској управи.
Ако не желите да вам се преплаћени новац врати, он ће бити употребљен за неку наредну рату, или ако имате дуговање у Пореској управи биће преусмерен на измирење тих обавеза.