Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

СВЕТ СТРЕПИ ОД ЕКОНОМСКИХ ПОСЛЕДИЦА РАТА: Руска нафта вредна 10 милијарди долара крстари океанима због санкција

13.03.2022. 10:58
Пише:
Танјуг
nafta
нафта / Извор: Профимедиа/илустрација

Русија је водећи извозник житарица и главни добављач сирове нафте, метала, дрвета и пластике - што се све користи широм света у низу производа и у мноштву индустрија, од произвођача челика до аутомобила.

Међународне санкције Русији почињу да изазивају хаос у глобалној трговини, са потенцијално разорним последицама по увознике енергије и житарица, а истовремено стварају посредне ефекте широм света који се још увек бори са поремећајима у ланцу снабдевања изазваним пандемијом.

ЕВРОПУ ЧЕКА ПАКЛЕНО ДОБА ЗБОГ САНКЦИЈА МОСКВИ? Русија извози највише пшенице на свету, следе озбиљне последице

ЕВРОПУ ЧЕКА ПАКЛЕНО ДОБА ЗБОГ САНКЦИЈА МОСКВИ? Русија извози највише пшенице на свету, следе озбиљне последице

БОРБА НА ТРЖИШТУ ЗА СВАКИ КИЛОГРАМ ЖИТАРИЦА! Експерти: Обустава испоруке из Украјине и Русије ће заболети Европу

БОРБА НА ТРЖИШТУ ЗА СВАКИ КИЛОГРАМ ЖИТАРИЦА! Експерти: Обустава испоруке из Украјине и Русије ће заболети Европу

СРБИЈА НЕЋЕ ДОЖИВЕТИ СУДБИНУ ЕВРОПЕ! Рат у Украјини изазвао кризу - у Грчкој рачуни за струју 1.000 евра, Аустрија и Шведска достигле рекордне цене бензина

СРБИЈА НЕЋЕ ДОЖИВЕТИ СУДБИНУ ЕВРОПЕ! Рат у Украјини изазвао кризу - у Грчкој рачуни за струју 1.000 евра, Аустрија и Шведска достигле рекордне цене бензина

Русија је водећи извозник житарица и главни добављач сирове нафте, метала, дрвета и пластике - што се све користи широм света у низу производа и у мноштву индустрија, од произвођача челика до аутомобила.

Западне силе су санкционисале само мали број од 2.000 руских теретних и танкерских бродова, али замрзавање имовине највећих банака у земљи значи да ће посао увоза и извоза из Русије претрпети велики ударац.

- Ово је земљотрес какав никада раније нисмо видели - рекао је Ами Данијел, суоснивач поморске обавештајне компаније Виндвард, која саветује владе.

Један потенцијални вентил за излаз за руски извоз је Кина, чија је економија која се брзо развија "жедна" природних ресурса.

Напрезања се већ осећају у Интерјунити групи (Interunity Гроуп), породичној грчкој бродарској компанији са чијих 60 нафтних танкера и бродова за расуте терете управљају десетине руских и украјинских поморских капетана и официра.

До сада је утицај рата на глобалну трговину био најтежи у Црном мору, где су руске и украјинске луке главна чворишта за транспорт пшенице и кукуруза. Саобраћај је заустављен, чиме је практично затворен други највећи светски регион за извоз житарица.

За разлику од производње нафте, која се може брзо повећати на другим местима, за повећање залиха жита потребно је време и обим који би могао да буде преусмерен као резултат рата и санкција - Украјина учествује са 16 одсто у светском извоза кукуруза и заједно са Русијом 30 одсто у извозу пшенице. То значи да би се сиромашније земље које зависе од увоза могле суочити са великим шоковима у снабдевању.

- Није питање да ли ће бити озбиљних економских ефеката и критичне несташице хране у ионако крхким земљама, већ шта ће Русија учинити са тим и како ће Запад реаговати - рекао је Рохини Ралби (Ralby), директор И.Р. Цонсилиум, поморске консултантске фирме са седиштем у САД.

Међу најугроженијим земљама су Египат, Индија и Турска, које се све у великој мери ослањају на Русију за све, од основних намирница за прављење сомуна до природног гаса и туризма.

Žito
Жито / Извор: Профимедиа/илустрација

Око 78 одсто увоза пшенице у Турску долази из Русије, а још 9 процената из Украјине. Већина тих залиха се користи у турској прехрамбеној индустрији, која је и сама велики извозник. Индија увози око 80 одсто нафте, већи део из Русије као и метала за снабдевање пете по величини аутомобилске индустрије на свету.

У САД ће се највећи утицај осетити на бензинским пумпама, где се очекује да ће више цене допринети инфлацији која већ расте најбржом стопом у последње четири деценије.

Русија је била трећи највећи извор нафтних производа продатих у САД прошле године - иза Мексика и Канаде - 8 одсто. Русија је такође други највећи добављач платине у Сједињеним Државама, метала који се користи за прављење уређаја за издувне гасове за аутомобиле.

Али, укупно гледано, Русија је била тек 20. највећи добављач робе за Сједињене Државе.

Док се Бајденова администрација уздржавала од општег ембарга на трговину са Русијом, или удара на руски енергетски сектор, то је мало утицало на смиривање тржишта.

Цене пшенице су скочиле за више од 55 одсто у односу на недељу пре инвазије. Цијене нафте, које су у сталном порасту од почетка године због тражње глобалне економије које се опоравља, скочиле су преко 110 долара по барелу први пут од 2013. године.

А накнаде које се наплаћују за чартер џиновских нафтних танкера широм света скочиле су за чак 400 одсто док се трговци овим енергентом муче да обезбеде капацитете који су одједанпут постали дефицитарни.

Виндвард процењује да 87 милиона барела руске нафте вредне 10 милијарди долара крстари океанима, у потрази за купцима.

Још није јасно какве ће бити последице економског рата против Русије. Иако је поштовање санкција чест проблем, никада у прошлости ограничења нису била наметнута тако брзо и тако блиско координирана међу савезницима САД да би се таргетирала глобална сила.

Тинглонг Даи, професор на Универзитету Џон Хопкинс који проучава ланце снабдевања, каже да од краја Хладног рата, темељ глобалне трговине је раздвајање геополитике и бизниса и претпоставка да ће рационално доношење одлука увек преовладати, додајући да би ускоро могла да се појави нова врста "гвоздене завесе" са Русијом и њеним савезницима на једној страни и Западом на другој.

- Више није могуће избећи бирање страна, а последице ове реконфигурације глобалних ланаца снабдевања у смислу већег сиромаштва, губитка иновација и могућности за запошљавање су нешто шта ћемо сви морати да платимо - сматра Даи.