Ситуација у српском рибарству све је лошија: Тек свака четврта риба на трпези је из Србије

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде саопштило је да се изменама Правилника о подстицајима за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства уводи нова врста подршке - подстицаји за набавку квалитетних приплодних матица риба, и то шарана и пастрмке.

Инвестиције за набавку квалитетних приплодних матица риба могу остварити пољопривредна газдинства која имају најмање 100, а највише 400 матица шарана, односно 100 до 5.000 матица пастрмке. Подстицаји износе 2.000 динара по матици шарана и 1.500 динара по матици пастрмке.

Председник Групације за рибарство Привредне коморе Србије и директор рибњака Капетански рит Крум Анастасов у разговору за Biznis.rs истиче да се субвенције односе на одгајивачке организације које праве материјал од ког рибњаци производе конзумну рибу, али да овај вид финансијске подршке њима конкретно неће донети никакав бољитак.

- Субвенције су по комаду приплодних матица и то је помоћ коју ће добијати основне одгајивачке организације, односно пар мрестилишта која се баве мрестом рибе. Ако један рибњак пастрмки има 200 матица, а износ подстицаја је 2.000 динара, то је 400.000 динара - објашњава наш саговорник рачуницу предвиђених подстицаја.

Субвенције на реалним основама

Да би рибарство у Србији опстало, како каже, неопходан је други начин субвенционисања на реалним основама.

- Наш предлог је да минималне субвенције по килограму произведене и продате рибе буде отприлике у висини ПДВ-а, што је 40 до 50 динара, ако говоримо о велепродајној цени. Пре три године имали смо 10 динара по килограму продате рибе и то је јако мало, али од тада није изашао ниједан јавни позив и ми већ три године заредом немамо субвенције - истиче Анастасов и додаје да оваква ситуација утиче на смањење производње и површина под рибњацима.

- Стање у рибарству је све лошије. Површине под рибњацима у Србији су се са 12.000 хектара смањиле на око 7.000 хектара, можда ни толико. Производња је са 7.000 тона годишње пала на 3.900. Увеземо отприлике 75 одсто наших потреба, а остатак снабдевамо домаћом производњом. Осим што увозимо неке рибе које у Србији немамо, ми увозимо и огромне количине пастрмке и шарана - истиче Анастасов.

Како каже, разлог за толики увоз је смањена домаћа производња и то што њихови конкуренти из других земаља у окружењу стимулишу извоз и имају озбиљне субвенције како из националних, тако и из европских фондова.

“Европа има огромну потребу за рибом и на годишњем нивоу увезе 1,9 милиона тона. Конкуренција око нас – Хрватска, Мађарска, Румунија и Бугарска имају подршку националних и европских фондова. Тако, рецимо, имају 600 евра по хектару за заштиту од корморана, видри и слично, што је на 1.000 хектара 600.000 евра. Они са ценом могу са нама да се играју, а нама је циљ да производимо и продајемо”, наводи Анастасов.

Он указује да је у Србији много запарложених површина које би могле да буду рибњаци.

- У Војводини би 180.000 хектара површина могло да буду шарански рибњаци, а ми смо спали на 6.500. Уместо да повећавамо, ми смањујемо. Доста рибе се продаје у сивој зони, ‘на црно’, од тога држава нема никакве користи, а на нас делује дестимулишуће - закључује председник Групације за рибарство ПКС-а и директор рибњака Капетански рит Крум Анастасов.