Србија улази у режим "кризног управљања"? Сви са стрепњом очекују мере државе
Глобално тржиште енергената поново је ушло у зону високог ризика, а Србија реагује политички и фискално. Председник Александар Вучић сазвао је хитну седницу Савета за националну безбедност како би се одговорило на нагли скок цена нафте и потенцијални удар на домаћу економију, што је јасан сигнал да енергетска криза прелази из тржишне у безбедносну категорију.
У тренутку када је цена сирове нафте на светском тржишту скочила на око 110–112 долара по барелу, услед ескалације сукоба на Блиском истоку и напада на кључну енергетску инфраструктуру, државе широм света улазе у режим кризног управљања.
За Србију то значи директан притисак на инфлацију, буџет и стандард грађана.
Држава већ интервенише: Резерве, акцизе и контрола цена
Према најавама са врха власти, одговор Србије заснива се на комбинацији трошења робних резерви и фискалних интервенција кроз акцизе, што је класичан антикризни модел за амортизацију спољног шока.
У пракси, то већ подразумева: пуштање десетина хиљада тона дизела из резерви, смањење акциза на гориво, и покушај да се административно ублажи раст малопродајних цена.
Циљ је јасан: спречити нагли скок цена горива који би се прелило на све остале секторе, од транспорта до хране.
