ШТА ЈЕ ТО СРБИЈА ИСПОТПИСИВАЛА У КИНИ? Детаљна анализа самита у Пекингу, ОВЕ бенефите ћемо врло брзо осетити
Председник Србије са делегацијом из Београда борави у Кини, где су многи министри потписали важне споразуме за нашу земљу.
Бројни споразуми које је Србија потписала са Кином имаће у будућности велики значај за обе земље, посебно у спољној трговини. Укидање царина на одређене производе доноси и потенцијалне изазове сматрају стручњаци али и отвара прилику за српске произвођаче да прошире своје присуство и пронађу купце и на огромном кинеском тржишту.
ТРИ ОПАСНА СЦЕНАРИЈА НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Погледајте шта ће се догодити уколико зарате Иран и Израел
ОВУ ЦАКУ НИСТЕ ЗНАЛИ Ево ко не мора да плати порез на наслеђе - потребна је једна ствар
МАЈСТОРИ ОТКРИВАЈУ ДВА ЈЕДНОСТАВНА ТРИКА: Уштедите и до 2.500 ДИНАРА МЕСЕЧНО
Робна размена између Србије и Кине за првих седам месеци ове године била је око 3,7 милијарди евра. Од тога 750 милиона евра односи се на вредност наше робе које се извозила на кинеско тржиште, док је увоз у Србију био око 2,2 милијарде евра. Званични подаци показују да се из године у годину повећава извоз робе из Србије у Кину а он је прошле године године, достигао рекордних 1,2 милијарде долара.
Споразум о слободној трговини између Србије и Кине, Меморандум о размени и сарадњи у области економске развојне политике, Меморандум о заједничком унапређењу индустријске и инвестиционе сарадње Србије и Кине, Средњорочни акциони план о заједничкој изградњи иницијативе "Појас и пут" између Владе НР Кине и Владе Србије, су споразуми које су јуче потписали председници Александар Вучић и Си Ђипинг. Од ова 4 кључна споразума, најважнији за привреду Србије је Споразум о слободној трговини између Србије и Кине.
Бојан Станић из Привредне коморе Србије истиче да је Влада инсистирала на потписивању споразума о трговини, док је привреда поводом тога била мало скептична због потенцијалног ризика који носи споразум са тако великом и снажном привредом. Он подсећа да су преговори трајали дуго и да се ишло на период прилагођавања.
- То значи да не буду царине укинуте одмах на све производе, него да се иде тако да ће они производи који се у Србији производе бити једно време бити заштићени царинама. У периоду од 5, 10, 15 година ће неки производи, њих око 10 процената од укупног броја који су у споразуму, бити изузети укидања царина, односно на њима ће трајно остати царине, а за неке две трећине производа ће одмах бити укинуте царине - каже Станић.
Практично, на већину производа од маја или јуна следеће године, када уговор буде ступио на снагу, више нећемо плаћати међусобне царине, односно, њима ће се трговати бесцарински. Међу тим производима су српска јабука, шљива, бресква, сојино уље, сува малина, пиво, вода, кисела вода, фармацеутски и индустријски производи, као и вино и ракија.
- Што се тиче иницијативе "Појас и пут" од 2023-2025. године, она је осмишљена као један пројекат како да кинеска роба једноставније дође до тржишта Европе. То јесте њихова иницијатива али је наша воља да утичемо ако Европа затеже односе у дугом року са Кином. Ми јесмо добро позиционирани на том правцу, али поставља се питање како ће се она реализовати имајући у виду да смо ми одвојени од тог тржишта, пре свега чланицама ЕУ - каже Станић.
Он наглашава значај и трећег потписаног споразума о именовању Банке Кине за клириншку банку о размени кинеских јуана.
- Иако долар остаје у догледно време најзначајнија валута у међународног плаћања, ово је такође значајно, имајући у виду да ће се трансакције у погледу коришћења кинеских јуана за међународна плаћања бити лакше - закључује Станић.
Др Вељко М. Мијушковић, са Економског факултета Универзитета у Београду каже да потписивање Споразума о слободној трговини са Кином, али осталих докумената које је потписао председник Вучић има велику важност и може донети различите користи српским привредницима и економији у целини, нарочито са аспекта значајних инвестиција у логистику и инфраструктурне пројекте.
- Споразум о слободној трговини олакшава извоз и увоз роба између Србије и Кине, па привредници у Србији могу очекивати повећање обима трговине, што може отворити нове прилике за извоз својих производа на кинеско тржиште. Овакав споразум обично укључује смањење или елиминацију царина на одређене производе. То може значити ниже трошкове увоза сировина и компоненти из Кине, што је посебно корисно за произвођаче у Србији - каже Мијушковић.
Он указује да творено тржиште може довести до повећане конкуренције, што би могло мотивисати српске привреднике да побољшају квалитет и конкурентност својих производа, на олакшане инвестиције из Кине у Србију и обрнуто, што може довести до развоја нових пословних пројеката и стварања радних места. Такође и на приступ технологији и знању.
- Кина је позната по својим технолошким иновацијама. Потписивањем споразума, српски привредници могу имати приступ кинеској технологији, знању и ресурсима. Овај споразум такође омогућава диверсификацију тржишта за српске компаније, што је важно како би се смањила зависност од постојећих тржишта и ризика повезаних с њима. Такође, повећање трговине и инвестиција може допринети економској стабилности земље и дугорочном расту - каже Мијушковић.
Он истиче да овај споразум значи бржи и једноставнији проток робе, смањене царинске и логистичке процедуре, сигурнији пласман, те отварање простора за интензивирање трговинске размене две земље.
- Важно је напоменути да постоји потенцијални утицај на равнотежу трговине и конкуренцију, посебно у секторима где кинески производи могу конкурисати српским производима (текстилна индустрија, пољопривреда и агробизнис, грађевинска индустрија). Због тога је важно да Србија пажљиво управља својим трговинским односима са Кином како би осигурала дугорочну одрживост и користи за своју економију. То се посебно односи на сегмент пољопривреде - закључује Мијушковић.
Бојан Станић из ПКС, објашњава да је циљ тог периода прилагођавања био да се заштите домаћи производи, они који су у Србији конкуренти, који се извозе и који су значајни за домаће снабдевања тржишта.
- Имамо и то да свака држава која је потписала споразум, у овом смислу се мисли на Србију, јер она је у том смислу мало угроженија, уколико производе из Кине преплаве српско тржиште, онда може да се на неки начин тај увоз ограничи како не би потпуно девастирало домаћу производњу тих конкретно производа за којима би била повећана тражња. То је и у складу са са Светском трговинском организацијом, то је у складу и са договором између две стране, тако да очекујемо да ће овај производ дати позитивне стране. Посебно у погледу инвеститора који би долазили и из Европе, из других делова света али и из Кине и који би се користили овим споразумом о слободној трговини - каже Станић.
Имајући у виду да је Кина "светска фабрика" и да скоро све производи, Станић указује да ће укидање царина вероватно смањити приход у буџету али са друге стране ће дати прилику нашим производима да дођу на кинеско тржиште, коме је оно било мање доступно због цена транспорта али високих царине.
НР Кина се сврстава међу првих пет најзначајнијих економских партнера Србије, према критеријумима укупне робне размене, као и према вредностима извоза и увоза. У 2022. години је била наш други спољнотрговински партнер (после Немачке), са укупним износом робне размене од 6,1 милијарди долара. То представља повећање од 20,5 одсто у односу на 2021. годину и извоз робе у вредности од 1,2 милијарди долара забележио је раст од 23,5 одсто, док је увоз у вредности од скоро 5 милијарди долара повећан за 19,8 одсто (НР Кина је од 2021. години и наш први партнер у увозу).
Потписани споразум о слободној трговини обухвата 10.412 српских производа и 8.930 са кинеске стране. Подаци показују да се Србија не може похвалити количином робе коју извози и да се већина извоза односи на отпад руде и бакра и ниско прерађен бакар.
- Углавном извозимо бакар, челик, дрво као сировина и сировинске базе. Када погледамо прехрамбене производе ми смо у томе конкурентни, познати смо као земља која има јаку пољопривредну производњу и сад тај наш извоз који иде у Кину, када се упореди на укупан извоз наших производа, учешће је око пола процента - каже Бојан Станић из Привредне коморе Србије и наводи разлоге због чега је то тако:
- Наша роба је не конкурентна на том тржишту, из простог разлога постоји економија обима, мало можемо да произведемо за потребе кинеског тржишта
- Високе царине
- Високи логистички трошкови
- Јака конкуренција других земаља које извозе на кинеском тржишту
Станић не крије да оно што посебно уноси забринутост овог уговора је дугорочна перспектива и сарадња са Кином имајући у виду ову геополитичку ситуацију. Он подсећа да је министар Хабек недавно истакао да ће Немачка радити на узајамном смањењу зависности од Кине а европска привреда је далеко више зависна од сарадње са Кином него што је била зависна од енергената из Русије.
- И ту се отвара питања како ће се то одражавати на нас имајући у виду нашу политику према ЕУ и чланицама ЕУ. Они уопште не могу бити сигурни каква ће ситуација бити за 5, 10 година а камоли 20 година.
Стручњак за Кину Сања Арежина оценила је да ће потписаним споразумима у Кини, Србија и Кина дићи односе на нови ниво. Она сматра да ће споразум о слободној трговини са Кином бити значајан за Србију, нарочито зато што са њим долази до укидања царинских баријера.
- Када узмемо и у целини погледамо бенефит који долази са овим споразумом, можемо да закључимо да, осим тога што ће кинески производи у Србију долазити по сниженим ценама, како за становништво тако и за привреду, самим тим наша привреда ће бити конкурентнија јер ће моћи да користи кинеске производе за даљу производњу. Тако са друге стране, у Србију ће пристићи доста инвестиција, посебно из региона, она би могла да постане чвориште за даљи извоз производа у Кину - рекла је Арежина, преноси Танјуг.
Она је додала да Србија тренутно спада у већину држава света које имају дефицит у трговини са Кином и тренутна трговина између две земље износи око 6,15 милијарди долара, с тим да је извоз у Кину из Србије порасти у претходних 10 година.