У ОВИМ БИЗНИСИМА ЋЕ ПЉУШТАТИ ОТКАЗИ: Ево који ће сектори претрпети највећи ударац
Колико ће хиљада радника у Србији у наредних неколико месеци остати без посла, веома зависи од епидемиолошке ситуације, па тако и одлука Кризног штаба, но сада је већ сигурно да ће за угоститељство и туризам ово бити једна од најтежих зима.
Стручњаци напомињу да угоститељство, туризам и аутомобилску индустрију чека спорији опоравак. Власници ресторана и кафића већ добрано финансијски истрошени са зебњом чекају нове мере - како ће бити зими када не буде више башта?
КОЛИКО ЈЕ КОРОНА ПРОМЕНИЛА ПУТОВАЊА? Са једним пасошем може се у 129 земаља, Јапан свргнут, а ГДЕ ЈЕ СРБИЈА?
Шта је поскупело у Србији, а шта је јефтиније: Стигли најновији подаци!
С' друге стране, власници труристичких агенција не очекују да им се обрне на зиму након пропалог лета. Опадајућа привредна активност на крају ће се показати и у статистици бројања незапослених којих од 1. новембра треба да очекујемо све више.
Економиста Милојко Арсић предвиђа да ће ове зиме на десетине хиљада људи остати без посла.
- С' друге стране, угоститељи већ живе са прометом мањим и до 50 одсто - открива Драган Станојевић, председник Удружења угоститеља Новог Сада.
- Све зависи од мера које доносе у врху државе, ми само чекамо шта ће од информација пред нас да изнесу. Гледајући како је у окружењу, нисмо баш оптимистични, пошто видим да се свуда скраћује радно време и затварају угоститељски објекти, у Француској, Словенији, Мађарској и другим земљама - каже Станојевић и додаје:
- Вероватно ће тако нешто бити и код нас. Већина ноћних клубова свакако већ не ради осам месеци, а на наплату им долазе сви живи издаци. Промет је, по нашим прорачунима, умањен од 40 до 50 одсто и права је гимнастика у питању како угоститељи уопште преживљавају.
Како наводи, многи чекају 31. октобар да виде шта ће даље, јер су узели помоћ Владе и нису у могућности да отпуштају раднике до истека тог периода. Новембар ће дати јаснију слику колико нас отпуштања очекује током зиме. Од нових мера и смањеног обима рада страхују и тржни центри, али и мали предузетници попут власника теретана и фризерских салона.
- Ако нам поново забране рад, па и на пар месеци, мислим да ћемо затворити теретану. Преживеће само њих неколико. Теретане су махом на добрим градским локацијама у великим просторима који су скупи за изнајмљивање, знају да буду и пар хиљада евра, а где су још плате и доприноси за запослене - рекао је Миња С., власник једне новосадске теретане и додао:
- Већ сада нам се промет преполовио и једино што може да нас извуче је да зиму одрадимо добро. Ако се то не деси, многи ће да угасе бизнис.
При погледу на статистику треба имати на уму да се број запослених односи на људе с уговорима о раду и уплаћеним доприносима, а не на оне који раде на црно или су запослени по уговорима о привремено-повременим пословима. А таквих је баш доста управо у угоститељству и туризму. Због тога ће добар део људи који остане без посла за статистику бити невидљив.
Када је реч о хотелијерима, највише су страдали угоститељски објекти у Београду и Новом Саду, који зависе од страних туриста. Остатак Србије, попут Палића, Сокобање и других места су забележили рекордна ноћења због домаћих туриста. Ипак, неизвесно је шта се може очекивати од зимског туризма.
Економиста Мирослав Здравковић каже да је још све непредвидљиво, у зависности од мера које ће се уводити. Да ли се изазива други талас кризе по Европе, као што је било у пролеће, сазнаћемо ускоро. Полако се пење стопа незапослености, што је, како каже, ефекат онога што нам се дешавало пре неколико месеци, иако нам делује да су се индустријска производња, трговина и грађевинарство опоравили.
- Време је велике неизвесности за сваког ко се бави бизнисом, јер не зна шта ће се дешавати и какви ће бити услови у следећих три до шест месеци. Посебно су осетљиви туризам и угоститељство. По подацима из земаља око нас, Словеније, Хрватске и Мађарске, највећи пад запослености управо је у тим делатностима. Код нас је пад и најмањи јер ми имамо и најмање развијене те привредне гране када се меримо са неким земљама региона попут Хрватске и Црне Горе, који знатан део буџета црпе из тога - рекао је Здравковић.
