ВЕЋА ОСНОВИЦА И ЛАКША ПРОЦЕДУРА: Која би решења могла да буду прихватљива и за фриленсере и за државу?
Према последњим показатељима Oxford Интернет Лабоур Индекса, фриленсерски рад на дигиталним платформама је глобално, током пандемије, доживео стагнацију као и многе друге професије у офлајн сфери.
И док су многе земље по први пут посегле за мерама за заштиту фриленсера, свесне да се ова заједница нашла у посебно тешкој ситуацији, у Србији су се они, у условима смањеног обима посла услед COVID 19, суочили са државом заинтересованом да наплати порезе на њихов доходак.
АЕРОДРОМИ ПРЕД ГАШЕЊЕМ: Да ли ће 277.000 људи остати без посла?
Београд и Војводина доминантни по расту запослености
Због чега је важан "Мали Шенген" за Балкан: Професор Пајовић објаснио који су најважнији бенефити за Србију
Из Центра за истраживање јавних политика предлажу неколико ствари које би могле бити обострано прихватљиве, за фриленсере и за државу.
- И Центар и многи други експерти који су се огласили у вези са новонасталом ситуацијом сматрају да треба дефинисати већу неопорезиву основицу од садашње, која би фриленсере који остварују релативно мале приходе (нешто изнад минималне зараде) ослободила плаћања пореза. Они који имају веће приходе би били сразмерно опорезовани тако да, у тренутку када остварују релативно стабилне приходе могу без већих проблема да замене статус физичког лица, статусом паушалца или оснују д.о.о - наводе из Центра за истраживање јавних политика.
Друга могућност је признавање већих нормираних трошкова, на пример 50 одсто од остварених прихода, а чиме би се пореско оптерећење фриленсера свело на ниво пореског оптерећења ближе оном који плаћају други обвезници.
Наиме, садашње решење само по себи садржи конструкциону грешку јер релативно ниске приходе оптерећује несразмерно високим пореским оптерећењем, што већ само по себи подстиче избегавање плаћања пореза.
То у преводу значи да они који због нередовних прихода нису у стању да се региструју као предузетници јер им је то решење превише скупо, плаћају веће порезе од оних који имају веће приходе и могу да се региструју као предузетници и плаћају мање.
- При тражењу одговарајућег решења треба имати у виду да је послодавац ових пореских обвезника у иностранству и не уплаћује свој део пореза и доприноса раднику као што је то случај код пореских обвезника по уговору о делу или уговору о ауторском раду чији је послодавац у земљи. У другим земљама у таквим случајевима неке државе преузеле су трошак послодавца - истичу из Центра.
Према њиховом предлогу, договор између фриленсера, министарстава и Пореске управе требало би да садржи неколико елемената:
- јасан прерачун ефеката могућих решења предложених у досадашњој расправи – повећања нормираних трошкова на 50 одсто, повећања неопорезиве основице, или комбинације та два решења, а који би сваком фриленсеру омогућио да сагледа своје будуће пореске обавезе.
- знатно поједностављивање процедуре за обрачунавање и пријављивање пореске обавезе електронским путем а не физичким одласком у филијалу Пореске управе за сваки приход (који је често у висини 50, 100 евра). Колико је то сада компликовано може се видети и из приложене процедуре на сајту Пореске управе. Тешко је замисливо да би неко ко за сат времена рада, на пример давања часова енглеског, заради 4 долара, уложио сате и сате времена у испуњавање свих прописаних обавеза.
- постизање договора између министарстава, Пореске управе и фриленсера о уласку у преговоре око тражења дугорочног решења радно правног статуса фриленсера са јасно утврђеним роковима за проналажење решења.
- иако Пореска управа по закону има право наплате пореза 5 година уназад, наш предлог би био да се дуг обрачунава од 1. јула 2020. а још пожељније да се дуг обрачунава од датума постизања договора између министарстава, Пореске управе и фриленсера. Како је и предложено, за месечне износе прихода који су у висини или нешто виши од минималне бруто плате у Србији (бруто 2), од наплате дуга би требало одустати.
- Фриленсери нису упознати са различитим пореским опцијама и субвенцијама које су им на располагању, те би едукација била добар наредни корак, имајући у виду да, чак и они који су желели да плате порезе, нису имали довољну саветодавну подршку Пореске управе у тражењу одговарајућег законског решења.