ВЕЧИТА ДИЛЕМА СРБА - ПОДСТАНАР ИЛИ КУПИТИ КРОВ НАД ГЛАВОМ: Свој на своме најбоље решење, али под једним условом

стан / Извор: Профимедиа/илустрација

Рачунице показују да за најам стана, који кошта око 80.000 евра треба, месечно издвојити за кирију око 350 евра

Ако је судити по наглом расту броја стамбених кредита, за шест година са 100.000 на близу 145.000, вечита дилема грађана Србије, бити подстанар или узети позајмицу за кров над главом, је превазиђена. Сада се они више одлучују за ово друго, јер сматрају да је бити свој на своме боље решење.

ПОЧЕЛА НАБАВКА ОГРЕВА ЗА ЗИМУ - ИЗ ПОНУДЕ ИЗБАЧЕН УГАЉ: Цене непромењене, а највише се продаје ова сировина

"ИСТОК СРБИЈЕ ЈЕ БИСЕР ЕВРОПЕ" Настављају се огромна улагања у изградњу и обнову инфраструктуре

ИНОВАТИВНО И НОВО НА ТРЖИШТУ, А ДОНОСИ ДОБРЕ ПАРИЦЕ: Уносан посао, око Београда ничу складишта и хале за ствари

ИНОВАТИВНО И НОВО НА ТРЖИШТУ, А ДОНОСИ ДОБРЕ ПАРИЦЕ: Уносан посао, око Београда ничу складишта и хале за ствари

Ипак, следећих 20 до 30 година они нису "свој на своме" јер власник стана, све до отплате кредита је банка, па и поред тога, али и раста цена некретнина, подаци показују да је грађанима Србије подстанарство мрскије.

А разлог је чињеница да плаћају нешто што никада неће бити њихово - и то приближно исто као што им је месечна рата за кредит за некретнину исте квадратуре и сличне локације, која ће и након 30 година и отплате кредуита, ипак бити њихова. Наравно, под условом да редовно измирују своје обавезе према банкама.

Рачунице показују да за најам стана, који кошта око 80.000 евра треба, месечно издвојити за кирију око 350 евра. Толико износи и рата кредита узетог на период од 30 година.

стан / Извор: Профимедиа

Ситуација се, међутим мења, ако сте се определили за отплату на 20 година јер би вам у том случају месечна рата била већа за 80 до 100 евра. Слична ситуација је и код других износа кредита, односно ако је рок отплате дужи, онда вам је рата подударна са киријом, док ако је краћа, онда може бити мало виша.

Има међутим и другачијих примера где се на некретнини која је узета на кредит, може и зарадити ако се рентира јер се поседује други стан.

Да је то тако показује пример Београђанке Сузане Л. која је 2009. године узела кредит за двособан стан у једној централној београдској општини, у вредности од 58.000 евра.

- То сам урадила да не бих била подстанар јер је време боравка у неким туђим становима зависило од воље газде. У међувремену сам се удала и пошто супруг поседује некретнину, овај стан рентирамо и од тога успевамо да подмиримо рату кредита али и да нам још и остане. Наиме, моја месечна рата за кредит је сада 250 евра, а најам стана наплаћујемо 300 па нам остаје 50 евра. У периоду када је еурибор био на највишем нивоу, рата за кредит је била 290 евра. Мени се кредит до сада исплатио јер ми је остало да у наредних 15 година исплатим мој стан с тим што ће ми рата у последњих пет година бити и мања ,односно кретаће се око 200 евра - наводи ова Београђанка.

Верица Марковић, власница једне агенције за некретнине, каже да има оваквих примера, али да су они у мањини, јер у већини случајева, кредит за стан узимају људи који су проценили да им је исплативија извесност задужења код банке на дужи рок него стална неизвесност подстанарског живота.

луксузан стан / Извор: Профимедиа

- Ранијих година млађи људи, посебно брачни парови, углавном су се опредељивали за рентирање стана. Међутим, последњих година тај требнд се мења, односно грађани процењују да им је боље да се задуже за нешто што ће бар некада бити њихово, него да дају новац за туђе. Ово тиом пре што су и кирије скочиле па су сада исте или чак и веће од месечне рате кредита. То се посебно односи на мање станове, за којима је велика потражња за рентирање. Они су најпријемчивији и за куповину - објашњава Марковић.

Она додаје да се старосна доб, за куповину некретнина путем кредита, креће између 33 и 42 године живота.

- То су углавном брачни парови који су обоје запослени. Ми им саветујемо да пре него што се задуже сагледају све аспекте те дуготрајне авантуре отплате кредита јер је непредвидиво шта ће се десити са њиховим примањима у наредних 30 година. Треба да се зна да све док се не исплати и последња рата кредита, тај стан није њихов већ банке, па ако дође до проблема око плаћања кредита, он лако можђе да оде на добош. Ипак, да не гледамо све црно, највећа предност кредита је то што након извесног броја година, ако вас је заобишао отказ, постајете пуноправни власник стана. Пошто су сада најам стана и рата кредита готово исти, онда је сигурно боље плаћати нешто што ће бар некада бити ваше него оно што никад неће - објашњава Марковић.

Занимљиво је како странци, за разлику од нас, немају толику потребу да поседују некретнину и чешће се одлучују на изнајмљивање станова. Насупрот њима, изненађује чињеница, да је у неразвијеним земљама много чешћа пракса куповина некретнине него пракса изнајмљивања.

Пример 1