ЕВО ШТА СУ НАУЧИЛИ: Годину дана нису ишли у шопинг
Када је брачни пар из Тенесија схватио да су све више под притиском потрошње и куповине ствари, упустили су се у оно што би већина рекла да је немогућа мисија.
Пар је одлучио да годину дана купује само основне животне потрепштине за себе и своје двоје деце. То је значило да нема нових играчака, панталона, ципела, хаљина, ајфона, намештаја.
“Одрекли смо се свега онога у чему краткотрајно уживамо, али дугорочно нас затрпава у дугове. Приметили смо да су материјалне потребе сваким даном бивале све веће. Једноставно смо осетили да живимо под изузетним притиском које је наметнуло друштво које нас свакодневно уверава да нам је нешто потребно – већа кућа, већи аутомобил, нова одећа. У једном тренутку одлучили смо рећи доста и свој живот вратити оним правим вредностима”, изјавили су 45-годишња Геби и 42-годишњи Скот, који су родитељи деветогодишњег дечака и седмогодишње девојчице.
Пре почетка експеримента поставили су јасна правила. Нема куповања ствари, осим хране и хигијенских потрепштина. Трошити новац на поклоне је у реду, али само у облику добротворне донације или на искуства која се могу поделити с неким другим. Ствари које се покваре или поцепају, могу се поправити.
Изазов је почео је 1. јануара 2013. године. У почетку није било лагано јер су деца у куповини у почетку стално нешто желела. Када би нешто тражили у дућанима, Скот би им у почетку изазова говорио да играју игру да су у музеју играчака у којем се ствари могу само гледати али не и узети. Али,убрзо је схватио да им мора рећи оно што је у ствари истинит одговор – да им једноставно тренутно те ствари нису потребне.
И Скот се осећао мало ускраћен на почетку, тако је у прва два месеца више него иначе трошио на храну, као да му је она била компензација. Тако је породица у прва два месеца уштедела тек око 10 долара.
Први велики проблем догодио се када му се поцепала торба за посао. За Скота је то била озбиљна ствар. Али уместо да купује нову, он је тражио донекле прикладну замену. И по правилима пројекта пронашао је љубичасту путну торбу своје кћери коју је носио током целе године.
“Знао сам да ми не одговора и да ћу с њом имати много проблема, али осећао сам да је и она део овог пројекта јер показује колико људи осуђују према спољном изгледу и на основу оног што поседујете”, објашњава Скот.
И пред Геби је било много дилема. Позвана је на свадбу у Мексико. Како није могла да купи хаљину, позајмила ју је од пријатељице. Геби се борила и с оним што други родитељи можда мисле о њој и Скоту. Наиме, деца би ишла на рођендане с поклонима који су прихватљиви према правилима пројекта. Тако су поклањали сокове или бомбоне које би поделили на заједничком дружењу.
“То није био лаган подвиг за нас, а посебно не за мене као мајку. Страховала сам да ће родитељи мислити да смо шкрти родитељи или да смо толико сиромашни да не можемо купити уобичајени поклон”, открива Геби. Но, знала је да нема повратака.
Годину дана без куповине изузетно је повезала породицу, јер их је од материјалних ствари преусмерило на нека нова искуства. Након годину дана попустили су у тим правилима, али и даље много мање купују и радије се одлучују на искуствене него на материјалне доживљаје. Али признају да би много теже преживели тих годину дана да су им деца били тинејџери, преноси Телеграм.
