EVO ŠTA SU NAUČILI: Godinu dana nisu išli u šoping

Par je odlučio da godinu dana kupuje samo osnovne životne potrepštine za sebe i svoje dvoje dece. To je značilo da nema novih igračaka, pantalona, cipela, haljina, ajfona, nameštaja.

“Odrekli smo se svega onoga u čemu kratkotrajno uživamo, ali dugoročno nas zatrpava u dugove. Primetili smo da su materijalne potrebe svakim danom bivale sve veće. Jednostavno smo osetili da živimo pod izuzetnim pritiskom koje je nametnulo društvo koje nas svakodnevno uverava da nam je nešto potrebno – veća kuća, veći automobil, nova odeća. U jednom trenutku odlučili smo reći dosta i svoj život vratiti onim pravim vrednostima”, izjavili su 45-godišnja Gebi i 42-godišnji Skot, koji su roditelji devetogodišnjeg dečaka i sedmogodišnje devojčice. 

Pre početka eksperimenta postavili su jasna pravila. Nema kupovanja stvari, osim hrane i higijenskih potrepština. Trošiti novac na poklone je u redu, ali samo u obliku dobrotvorne donacije ili na iskustva koja se mogu podeliti s nekim drugim. Stvari koje se pokvare ili pocepaju, mogu se popraviti. 

Izazov je počeo je 1. januara 2013. godine. U početku nije bilo lagano jer su deca u kupovini u početku stalno nešto želela. Kada bi nešto tražili u dućanima, Skot bi im u početku izazova govorio da igraju igru da su u muzeju igračaka u kojem se stvari mogu samo gledati ali ne i uzeti. Ali,ubrzo je shvatio da im mora reći ono što je u stvari istinit odgovor – da im jednostavno trenutno te stvari nisu potrebne. 

I Skot se osećao malo uskraćen na početku, tako je u prva dva meseca više nego inače trošio na hranu, kao da mu je ona bila kompenzacija. Tako je porodica u prva dva meseca uštedela tek oko 10 dolara. 

Prvi veliki problem dogodio se kada mu se pocepala torba za posao. Za Skota je to bila ozbiljna stvar. Ali umesto da kupuje novu, on je tražio donekle prikladnu zamenu. I po pravilima projekta pronašao je ljubičastu putnu torbu svoje kćeri koju je nosio tokom cele godine. 

“Znao sam da mi ne odgovora i da ću s njom imati mnogo problema, ali osećao sam da je i ona deo ovog projekta jer pokazuje koliko ljudi osuđuju prema spoljnom izgledu i na osnovu onog što posedujete”, objašnjava Skot. 

I pred Gebi je bilo mnogo dilema. Pozvana je na svadbu u Meksiko. Kako nije mogla da kupi haljinu, pozajmila ju je od prijateljice. Gebi se borila i s onim što drugi roditelji možda misle o njoj i Skotu. Naime, deca bi išla na rođendane s poklonima koji su prihvatljivi prema pravilima projekta. Tako su poklanjali sokove ili bombone koje bi podelili na zajedničkom druženju. 

“To nije bio lagan podvig za nas, a posebno ne za mene kao majku. Strahovala sam da će roditelji misliti da smo škrti roditelji ili da smo toliko siromašni da ne možemo kupiti uobičajeni poklon”, otkriva Gebi. No, znala je da nema povrataka. 

Godinu dana bez kupovine izuzetno je povezala porodicu, jer ih je od materijalnih stvari preusmerilo na neka nova iskustva. Nakon godinu dana popustili su u tim pravilima, ali i dalje mnogo manje kupuju i radije se odlučuju na iskustvene nego na materijalne doživljaje. Ali priznaju da bi mnogo teže preživeli tih godinu dana da su im deca bili tinejdžeri, prenosi Telegram.