КО СЕ КОМЕ ПРИМИЧЕ: Гомилање НАТО трупа на границама Русије
Више је него очигледно да се војне вежбе НАТО пакта одвијају готово редовно последњих неколико месеци, како у источној Европи, тако и на Балтику. Алијанса, под вођством САД, по свему судећи настоји да појача своје војно присуство у близини руских граница. Међутим, да ли је ситуација у Украјини једини разлог ове ескалације или је нешто друго у питању?
Једно је јасно - такво гомилање снага није виђено још од завршетка Хладног рата.
Последње велике војне вежбе НАТО снага одиграле су се на територији Литваније. Оно што је некада била искључиво национална вежба литванске војске, тих дана је претворена у најобичнију мултинационалну ''ратну игру'' НАТО савеза, као одговор на кризу која потреса суседну Украјину.
Током две недеље, 2.500 војника из Канаде, Чешке, Естоније, Мађарске, Немачке, Литваније, Луксембурга, Велике Британије и САД учествовало је у вежби која је носила име "Гвоздени мач 2014" (2.-14. новембра).
Њена сврха била је развијање ''интероперабилности између НАТО јединица, коодинације у акцији и спремности да се обаве дефанзивне и офанзивне операције'', пренела је литванска новинска агенција ''ДЕЛФИ''.
Вежба се одржала на две локације: на војном полигону ''Силвестрас Зукаускас'' у месту Пабраде, и на полигону литванског механизованог батаљона ''Надвојвода Алгирдас'' у месту Рукле.
У марту месецу САД распоређују дванаест борбених авиона Ф-16 и готово 300 војника у Пољској; потез који је тамошњи министар одбране окарактерисао као ''делом свеопштих војних вежби'', а као одговор на кризу у суседној Украјини.
Готово истовремено, четири америчка авиона Ф-15 распоређена су у Литванији, као одговор на '"руску агресију у Украјини и појачано руско војно присуство у Калињинградској области'', нагласио је литвански министар одбране.
Током јуна месеца, Америчка војна команда у Европи (ЕУЦОМ), најављује да ће стотину инструктора бити послато у земље бившег совјетског блока, да обучавају јединице за специјалне операције, што је протумачено као својеврсна ''порука'' Москви због ситуације у Украјини.
Почетком септембра, убрзо по завршетку НАТО самита у Велсу, Алијанса је објавила планове да формира Снаге за брзо реаговање (RRF) од најмање 4.000 војника, које ће бити распоређене у источној Европи и које ће моћи да реагују у року од 48 сати.
Такође, планира и спроводи две војне вежбе на украјинској територији (Погледајте шта је све још НАТО радио у тексту: НАТО увежбава рат са Русијом).
Током октобра, руска новинска агенција (РТ) сазнаје да је америчко оружје стигло и до Летоније. Америчка Прва механизовна дивизија из Форт Худа у Тексасу, размештена је у Адази, недалеко од главног града Риге. Војска САД је послала 5 тенкова М1А2 Абрамс као и 11 оклопних борбених возила Бредли.
Може се рећи да је разлог појачаног војног присуства НАТО у источној Европи најотвореније објаснио бивши министар одбране САД, Чак Хејгел. Он је, средином октобра, објавио да оружане снаге САД морају "бити спремне да се носе са ревизионистичком Русијом и њеном модерном војском на вратима НАТО савеза". Убрзо је на ову изјаву реаговао и руски министар одбране Сергеј Шојгу, који с подсмехом наглашава да се САД ''tvrdoglavo приближавају нашим вратима''.
"Изјава Чака Хејгела да се америчка армија мора 'носити' са 'модерном и способном' руском војском на НАТО вратима, створила је велику забринутост у Русији'', изјавио је Шојгу за Итар Tass.
"То значи да Пентагон увелико ради на развијању сценарија за извођење војних операција на границама наше земље", сматра Шојгу.
Све више изгледа да је ситуација у Украјини постала изговор Сједињеним Државама да кроз НАТО спроведу увелико тестирану (хладноратовску) политику ''здржавања'' (цонтаинмент) Русије. Док је током Хладног рата ова политика значила заустављање даље експанзије Совјетског Савеза, данас има за циљ да ограничи и заустави даљу економску, политичку и војну експанзије Русије, која последњих година увелико контрира Западу у многим спољнополитичким питањима.
Економске санкције уперене против Русије су један од важнијих делова овог плана, јер управо оне треба да нанесу највеће економске и политичке губитке руском руководству, а уз то имају најјачи утицај на развој оружаних снага државе. Треба, такође, поменути да се слична политика увелико спроводи и према Кини.
Иако амерички и руски експерти и даље одбијају да окарактеришу најновије замрзавање односа као нови Хладни рат, чињенице ипак говоре супротно. Поново постоје ''два блока'' која имају супротне интересе и која су "умешана" у грађанском рату у којем подржавају супротне стране.
Растуће тензије интезивирају јачање војног присуства на границама два блока, што за резултат има управо учесталост војних вежби и све чешће "конфротације" у међународним водама, чему смо током претходне године, такође, сведочили. Историјат последњег Хладног рата је управо пун оваквих догађања.
Међутим, како је рат крајње решење које нико заиста не жели, јер нико у њему не може победити (барем не када су нуклеарне силе у питању), јасно је да ће победити онај ко може највише да "издржи" овакву ситуацију, јер политика "задржавања" у данашњем међузависном и глобалном свету има политичке, економске па и војне последице чак и по оне државе које ту политику настоје да спроведу.
Погледајте још:
