СТРУЧЊАЦИ ИСКРЕНО: Ову храну никада не дајемо својој деци!
Нутриционисти откривају родитељима које намирнице треба заобићи у исхрани и поручују да здравље њиховог детета великим делом зависи од тога шта уноси у организам.
Нутриционисткиње Бранка Мирковић и Јасна Вујичић сложне су у ставу да родитељи морају повести рачуна о томе да њихово дете у тело уноси састојке која га заиста хране, односно намирнице које имају нутритивну вредност повољну за малишане у развоју, а не само ''празне калорије''.
Када говоре о храни коју никада не сервирају свом потомству, обе истичу лош утицај премасне хране на организам, као и разних додатних супстанци које су пратилац савременог живота.
Не пропустите још савета у вези са исхраном:
''За избегавање у широком луку је у првом реду ГМО храна, која је, иако законима забрањена, ипак присутна. Да је не именујем понаособ, све што је произведено у земљама у којима је ГМО дозвољен (или је сировина одатле) је на листи за избегавање. Такође, не залажем се за производе са доста адитива, транс масноћа, соли и шећера, а без икакве (или бар какве) нутритивне вредности'', каже нутриционисткиња Вујичић и упозорава да је најбитније да дете прво научи да се здраво храни код куће како би знало да то чини и када је у школи.
Нутрицинисткиња Мирковић каже да обавезно треба избегавати све што је вештачко и додаје да за све што купујемо као ''готово'' у продавници, можемо код куће да направимо здравију и квалитетнију варијанту.
''На трпези не сме да буде места за вештачку храну, посластице које садрже вештачке кремове, боје, мирисе и укусе. Немојте сервирати деци ни храну са пуно масноће, индустријске паштете и полутрајне сухомеснате производе'', апелује она.
СВЕ ЈЕ НА РОДИТЕЉИМА
Нутриционисткиње као темељ здраве исхране код детета наводе одговорност родитеља и поручују да од њих зависи шта ће малишани уносити у свој организам.
''Родитељи немају времена да се детету посвете на потребан начин. Главна грешка је у томе што му допуштају да ради шта хоће и да се храни како оно жели'', каже нутриционисткиња Вујичић и додаје да значајну улогу играју и баке и деке, јер су у великом броју случајева ''ометачи'' здраве исхране, који воле да детету дају слаткише и сокиће кад год га виде.
ИСТРАЖИВАЛИ СМО: Колико је новца дневно потребно за оброке према саветима нутриционисте
Да је изговора много, а посвећивања нутиртивним потребама организма детета мало, потврђује и нутриционисткиња Мирковић.
''Родитељи се често правдају тиме да се за доручак нема времена, да деца желе да једу у пекарама јер се већина њихових вршњака тако храни, да деца одбијају здраву храну, да је она скупа, припрема дуготрајна... Све ово није тачно већ су само изговори. Деца која нису стекла здраве навике у предшколском узрасту, а за то су одговорни родитељи и заједница, наставиће са нездравим навикама и касније'', каже она.
ЗДРАВО, ЗДРАВЉЕ! Покрени се, продужи живот
Са жељом да се нездраве навике искорене, портал SrbijaDanas.com покренуо је кампању ''ЗДРАВО, ЗДРАВЉЕ! Покрени се, продужи живот'', која ће трајати шест месеци и кроз различите садржаје у вези са здравим навикама, спортом и исхраном имати један циљ – да у Србији расту здрава деца.
Кроз истраживања и теме које се из различитих углова баве здрављем представљаћемо начине да дете остане здраво, како да се правилно храни и начине да се физички активира и заволи спорт.
Наша мисија ће бити да променимо поразну статистику и спречимо развијање темеља за настанак тешких болести које лоша исхрана и физичка неактивност узрокују, али и да укажемо на повољан утицај добрих навика на ментално здравље.