"Главни компромис у животу је СТАРОСТ, ако ћеш да живиш дуго – прихвати да нећеш бити здрав и леп" Цитати Викторије Самојловне Токарјеве
Њена дела истражују свакодневни живот, унутрашње дилеме и међуљудске односе, спајајући реалистички приказ стварности са деликатним тоном интроспективне филозофије.
Викторија Самојловна Токарјева, рођена 1937. године у Санкт Петербургу (тадашњем Лењинграду), истакнута је руска књижевница и сценаристкиња.
Њена дела, позната по дубоком разумевању људске природе, преведена су на више језика и објављена у бројним антологијама.
Викторија је своју књижевну каријеру започела 1964. године, када је објавила прву причу "Дан без лажи". Поред књижевности, остварила је значајну каријеру у филмској индустрији.
Њено писање углавном прати свакодневни живот обичног човека, са посебним фокусом на унутрашње дилеме и међуљудске односе.
Ликови су често жене, а стил комбинује реалистички приказ живота са елементима "фантастичног реализма".
Њена дела остављају дубок утисак и инспиришу читаоце, што најбоље потврђују њени незаборавни цитати:
- Када сам питала: "Зашто носите тепиха на леђима?" Одговорио је: "Хладно ми је." Приметила сам да су луди људи врло логични, па чак и занимљиви.
- Да је љубав могла да се купи за новац, цело човечанство би се бацило да зарађује за љубав.
- Већ дуже примећујем да природа живи по принципу "Али". Ружан, али паметан. А ако је паметан и леп, али пије. А ако је паметан, леп и не пије, али - нема среће у животу. И свака судбина је као јубилејски динар - с једне стране једно, а с друге стране друго…
- Срећа је када је мирно, и не желиш ништа више осим онога што имаш у том тренутку.
- Њихова годишња доба нису се поклопила. У њеном срцу је цветала пролеће. А код њега је златна јесен расипала лишће. После пролећа код ње је дошло лето. Цвеће. Она се уронила у топлоту. А код њега је пао снег. И нема сунца. Шта с тим чинити?
- Мисли се не чују, али се осећају. И ако је некоме негде јако лоше, онда другом човеку, чак и ако живи на другом крају света, ни од чега, може да се поквари расположење.
- Супружници су као два вола која заједно вуку товар. Двоје у запрези. А када је један во стално пијан, испада да други во сам вуче запрегу плус пијаног вола. Тако може да се живи, али не треба.
- Није разумела како је могуће живети двоструки живот: волети једног, а живети са другим. Душа на једном месту, тело на другом. То је смрт – када су душа и тело у различитим просторима.
- Ипак, љубав, ако је права, остаје у човеку заувек. Као хронична болест.
- - Мислиш да си јединствена? Ти си једна од многих. - За себе сам јединствена. А за вас, једна од многих. Зависи из које перспективе посматрате.
- Главни компромис у животу је - старост. Ако ћеш да живиш дуго - прихвати да нећеш бити здрав и леп.
