ОНИ СУ ПОМЕРАЛИ ГРАНИЦЕ: 10 српских научника за ЧИСТУ ДЕСЕТКУ! (ФОТО)

У сусрет јубиларном, десетом научном дружењу, Фестивал науке представља десет научника који су својим знањем, умећем, трудом и радом померали границе у промоцији и приближавању науке посетиоцима фестивала.

Одржан у бившој згради Геозавода, пионирски подухват звани Фестивал науке је 2007. године направио храбар искорак у промоцији науке да би до свог десетог издања, које се енергично, сетно, са великим дозама науке и прстохватом забаве спрема од 15. до 18. децембра на Београдском сајму, постао највећи фестивал науке у Југоисточној Европи.

Посебно, почасно, место у причи о осветљавању науке и научника у Србији током ове деценије заузимају научни координатори фестивала. Они су ти који су се из године у годину трудили да посетиоце изненаде новим научним изазовима и заинтригирају још занимљивијим експериментима, све време борећи се против бројних предрасуда и потешкоћа које су саставни део свакодневице научника у Србији.

- Сећам се те 2007. када смо се, као некакви лоше костимирани кловнови, појавили на сцени са идејом да покажемо како се комуницира наука. Све је било ново и свеже. Учили смо и ослушкивали пулс публике - присећа се данас првог Фестивала науке добитница стипендије Марија Кири, координаторка Фестивала науке а сада на постдокторским студијама на Упсала универзитету у Шведској, Зорана Курбалија Новичић.

- На првом Фестивалу сам први пут стала на позорницу и покушала да објадним публици различитих интерсовања, узрастне структуре и образовања, чиме се ја то бавим, а тада сам била на почетку својих докторских студија. И уместо треме и панике ја упловљавам у најпријатније осећање владања сценом и ослобађања сваког атома позитивне енергије коју повратно добијам од гладних очију из публике. И непогрешиво схватам - ово је мој пут и то желим да радим.

Зорана данас своју научну визију истражује, развија и усавршава на Центру за еволуциону биологију Упсала универзитета у Шведској. Како каже, наука у Србији „постоји, ради и чека нека боља времена“.

Са њом је сагласан и Немања Ђорђевић, такође један од првих координатора фестивала, данас директор Центра за промоцију науке. - Ма којим послом да се бавимо, наука нас подсећа да је могуће одлетети на другу планету, да нас сопствена чула варају, да су земљом некада ходали диносауруси и да не би било Фејсбука да нема науке - објашњава Ђорђевић. За њега је највећи изазов био да направи садржајнији, паметнији и успешнији фестивал од претходног.

Сличан „проблем“ имао је и доцент др Оливер Тошковић, из Лабораторије за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду, који се трудио да на сваком новом Фестивалу представи садржаје који су занимљиви, али не и банални:

- Изазов је био да пренесемо нешто због чега ће људи доћи, али да не звучимо као жута штампа. Да задржимо научну прецизност, а да је поједноставимо довољно да буде разумљива, без тога да постанемо псеудонаучни. Да објаснимо како ум функционише, а да не лажемо да користимо само десет посто мозга или да можемо да читамо мисли.

На његов одговор надовезује се и Милан Поповић, студент докторских студија на Факултету за физичку хемију и дугогодишњи координар, који из године у годину посетиоце Фестивала науке оставља без даха својим узбудљивим експериментима.

- Неки од њих су тек на Фестивалу постали свесни да наука и научници постоје у Србији - сматра он истовремено описујући науку у Србији као једног просечног тинејџера:

- Много одличних идеја, али без довољно новца да их реализује, са утиском да је нико не разуме и да никоме до ње није стало. Ипак, на крају, могла би да има сјајну будућност.

На питање шта је Фестивал науке добио њеним учешћем те 2008. и 2009. године Марина Радулашки, данас докторанд Департмана примењене физике на Станфорд Универзитету у САД, одговара занимљивом причом:

- Добио је празне лименке – у припреми једног експеримента сам мобилизовала пола града да нам помогну да сакупимо неколико стотина комада!

За њу је организациони део увек био колико забаван толико и изазован. - Посебно ми је било драго што сам све то могла да поделим са мојим драгим пријатељем, Урошем Делићем. Проводили смо сате размишљајући како да научне ефекте учинимо што занимљивијима без прекорачења буџета, водили тим од 20 научника, упознали нове другаре, гостовали на ТВ-у и радију, и причали са хиљадама деце и родитеља - додаје Марина.

Њена колегиница, биолошкиња, Марина Гајић, верује да је „децембар лепши због Фестивала науке“.

- Битно је напоменути да је Фестивал науке омогућио људима свих узраста да добију одговоре на многа питања, као и да их поставе али и да добију ту покретачку искру за истраживањем света око себе“, тврди она. - Поред чињенице да није уобичајно и једноставно објашњавати свима зашто су пећинске животиње, буђ и совине гвалице, прелепе и корисне, оно што је најтеже јесте остати свестан да неће сви посетиоци делити исти ентузијазам према томе али је битно истрајати и бити упоран.

Урошу Савковићу, такође биологу, улога координатора Фестивала доносила је из године у годину важне изазове, међу којима се један посебно истицао:

- Највећи изазов ми је било како да одаберем концепцију, целину и тему коју бих представио публици Фестивала науке. Током овог процеса, морао сам да водим рачуна да садржаји буду нови, занимљиви, иновативни и едукативани, да пробуде радозналост посетилаца, али и да их посетиоци разумеју и усвоје - објашњава он. - Фестивал науке је током година несумњиво допринео у развијању критичког начина размишљања и омогућио великом броју људи да боље разумеју и сагледају свет у коме живимо.

За посебан фестивалски дух већ деценију су „задужени“ и бројни научни демонстратори који посетиоцима приближавају и на посебан начин осветљавају научне заврзламе. Тим Фармацеутског факултета предводи научни сарадник и координатор др Марко Крстић, који са својим студентима већ традиционално учествује на фестивалу.

- Популаризација науке игра важну улогу у формирању здравих ставова и постављању правих вредности у једном друштву. Када угледате сјај у очима малог истраживача коме показујете експеримент, или када добијете питање које и вас тера на размишљање, знате да сте урадили нешто веома велико и корисно за науку у Србији. Манифестација као што је Фестивал науке подиже свест, шири видике, отвара нова врата на путу ка новим сазнањима“, наводи он објашњавајући како Фестивал науке, баш као и сама наука „дају крила, али морате сами научити да летите.

Управо овакав приступ променио је начин на који ђаци доживљавају науку у Србији, па се на ову научну причу надовезује др Соња Крстић, професорка Високе школе електронике и рачунарства.

- Испоставило се да је начин представљања науке кроз Фестивал веома атрактиван за посетиоце. Самим тим, наука више није баук већини ђака. већ материјал за игру, што је свима много драже - уочава Соња. С друге стране, и она је учешћем на Фестивалу добила много тога. - Пре свега спознају да има много људи у нашем граду који се ентузијазмом боре са ветрењачама. Када знате да има много људи попут вас – онда се будућност чини лепша.

Иако сматра да је наука у нашој земљи несхваћена од стране људи који би требали да је подрже, доктор ветерине Милош Јовановић са Биолошког факултета сматра да је наука пронашла савезника у посетиоцима фестивала, знатижељним и заинтересованим да науче нешто ново.

- Људи напокон почињу да схватају да наука постоји, напокон су видели људе који нису чудаци, већ напротив лепи, нормални и елоквентни људи који су ту око нас и који су поносни што су делић својих истраживања поделили са осталим члановима друштва - примећује он Фестивал науке је за све ове године постао важан део његовог живота, али и нешто више од тога. - Дух науке је напокон ушао у домове српске породице и непроцењиво је видети људе који погледом ’гутају’ сваки покрет и експеримант научника.

Више од 600 научних демонстратора, 20.000 ученика из 350 основних и средњих школа, све скупа 28.000 људи посетило је за четири дана девети Фестивал науке, доказујући да уз помоћ науке чуда могу бити свуда

Генерални спонзор Фестивала науке је компанија НИС, која у складу са корпоративним слоганом “Будућност на делу”, подржава активности и иницијативе усмерене на развој и примену нових технологија и иновација.  Оваква подршка је још један начин на који НИС доприноси остваривању научних и технолошких достигнућа на које се компанија ослања у свим областима свог пословања.

Пријатељ манифестације је мтс. Подршка Фестивалу су Центар за промоцију науке, Аустријски културни форум и Француски институт.

Спонзори десетог Фестивала науке су: ЕПС, Ерсте банка, Натионал Геограпхиц, Београдски сајам и Grafix.