Невероватна прича о настанку химне „Боже правде“: Инспирисана је једном сатиром Јована Јовановића Змаја
Јован Ђорђевић остао је упамћен као човек који је својим радом обликовао културни идентитет земље.
На данашњи дан, пре више од једног века, преминуо је Јован Ђорђевић.
Истакнути српски књижевник, културни посленик и један од кључних људи у развоју националног театра, али и аутор стихова данашње химне „Боже правде“.
Рођен 1826. године у Сенти, у тадашњем Аустријском царству, потицао је из имућне трговачке породице. Ипак, историјске околности довеле су до пропасти породичног имања, што га је приморало да прекине студије медицине и окрене се другим животним путевима. Након школовања посветио се просвети, књижевности и културном раду, остављајући дубок траг као професор, уредник и оснивач најважнијих позоришних институција у Србији.
Ђорђевић је био пионир српског позоришта – оснивач Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позоришта у Београду, као и први директор обе установе. Његов рад обухватао је и књижевност, историју, преводилаштво и лексикографију, а једно време обављао је и функцију министра просвете.
Ипак, његов најтрајнији печат остао је везан за настанак државне химне. Стихови песме „Боже правде“ настали су као део позоришног комада „Маркова сабља“, који је изведен 1872. године у Београду, поводом пунолетства кнеза Милана Обреновића. У оквиру представе, након симболичних сцена борбе и љубави, ликови позивају народ да заједнички запева: „Боже правде, ти што спасе од пропасти до сад нас“.
Песма је убрзо прерасла оквире позоришне сцене и стекла велику популарност међу народом, поставши симбол родољубља у времену када је Србија учвршћивала своју државност. Музику је компоновао Даворин Јенко, а посебну занимљивост представља чињеница да је Ђорђевић био инспирисан сатиричном песмом Јована Јовановића Змаја „Јутутунска народна химна“, која је настала као критика тадашње власти. Управо из те сатире, Ђорђевић је успео да обликује озбиљну, родољубиву и свечану песму, дајући јој потпуно другачији тон и значење.
„Боже правде“ је званично прихваћена као химна након стицања независности Србије 1878. године, а кроз историју је мењала статус, да би поново била усвојена 2004. године. Након распада државне заједнице са Црном Гором 2006, постала је и званична химна Републике Србије, уз извесне измене у тексту.
