Археолози у мумији пронашли неочекивани текст: Научницима још увек није јасно како је завршио у абдомену покојника

У срцу древног Египта, на локалитету Оксиринх, археолози су дошли до открића које на фасцинантан начин спаја свет књижевности и погребних обичаја. Током ископавања, истраживачи су у унутрашњости једне мумије из римског периода пронашли фрагменте папируса са деловима „Илијаде“, што представља први познати случај да је грчки књижевни текст коришћен као део процеса мумификације.

Овај изузетни налаз потиче из гробнице старе око 1.600 година, а папирус је био смештен у пределу абдомена мумије. Истраживање је водио тим са Универзитет у Барселони, који истиче да је ово откриће без преседана. Иако су папируси на грчком језику и раније проналажени у мумијама, они су готово без изузетка садржали магијске или ритуалне текстове, никада до сада врхунску књижевност.

Древни Оксиринх, некада познат као Пер-Меџед, био је један од најважнијих градова грчко-римског Египта. Његови остаци данас леже у близини савременог града Ал-Бахнаса, око 190 километара јужно од Каира, уз рукавац Нила познат као Бахр Јусеф. Управо на овом месту откривен је огроман број папируса још од краја 19. века, међу њима и дела која су обликовала европску књижевност.

Епска поема Илијада, која се приписује Homeru и датира око 8. века пре нове ере, била је једно од најраспрострањенијих и најутицајнијих дела у античком свету. У грчким и римским школама користила се као основно штиво. не само као књижевно дело, већ и као извор моралних, историјских и језичких поука. Њени стихови су се учили напамет, преписивали и преносили генерацијама, што објашњава зашто су примерци попут овог могли завршити и у сасвим неочекиваном контексту.

Остаје мистерија зашто баш део Илијаде

Пронађени фрагмент припада другом певању „илијаде“, делу познатом као „Каталог бродова“, где се набрајају грчке снаге окупљене пред Тројом. Ипак, остаје мистерија зашто је баш овај одломак изабран да прати покојника у загробни живот. Да ли је имао симболичко значење, или је једноставно искоришћен као доступан материјал, питање је на које научници тек треба да дају одговор.

У време када је мумија настала, обичаји сахрањивања у Египту већ су били спој различитих култура. Мумификација је трајала више од 40 дана и подразумевала је дехидрацију тела помоћу натронске соли, након чега је оно умотавано у ланене траке. Међутим, за разлику од ранијих периода када су органи чувани у канопским посудама, у грчко-римском добу тело се често испуњавало различитим материјалима укључујући и папирусе, који су понекад били запечаћени глином и смештени у грудну или карличну шупљину.

Ово откриће баца ново светло на начин на који су се у античком свету преплитале културе, веровања и свакодневни живот.