"Дајте ми своје време, а ја ћу умрети за вас" Марина Абрамовић отишла корак даље, а "крива је" чувена покојница

У Копенхагену је, у импресивном простору Цистернерне, отворена инсталација "Седам смрти" – кинематичка опера светски познате уметнице Марина Абрамовић. 

Реч је о делу које кроз седам легендарних женских улога из историје опере истражује тему смрти, љубави и унутрашњих ломова. 

Поставка, која ће бити доступна до 30. новембра, доноси визуелно раскошан и снажно емотиван уметнички доживљај, заснован на аријама које изводи легендарна Марија Калас. 

Инспирација Маријом Калас 

Абрамовићева је више пута истицала колико је на њу утицао први сусрет са гласом Марије Калас, још у тинејџерским данима. 

"Сећам се да сам се смрзла. Буквално, време је стало", рекла је уметница у разговору са Николаусом Бахлером. 

Тај доживљај обликовао је њен уметнички пут, а кулминирао је 2020. године опером "7 смрти Марије Калас", која обухвата кључне арије из класика попут Тоске, Травијате и Норме, уз костиме дизајнера Рикарда Тишија и филмске секвенце у којима глуме Абрамовић и Вилем Дефо. 

Смрт као уметнички наратив 

Шест година касније, филмски сегменти овог пројекта представљени су у јединственом амбијенту подземних сводова Цистернерне, некадашњег резервоара за воду. 

У инсталацији "Седам смрти", Абрамовић и Вилем Дефо пролазе кроз низ симболичних сцена смрти – од драматичних падова до спорих, готово ритуалних одлазака. 

Дефо се појављује као својеврсни "весник катастрофе", фигура која повезује све сегменте и даје додатну тежину наративу. Централна тема рада је универзално искуство – љубав која може да разори, али и да трансформише. 

"Марија Калас ме је дубоко дирнула. Имала сам слично искуство сломљеног срца као и она. Она је умрла, али ја нисам – мој рад ме је спасао", изјавила је Абрамовићева раније за магазин "Дазед". 

Уметност као пут ка исцељењу 

Уметница наглашава да пројекат није само естетика, већ и процес емоционалног суочавања и излечења. 

"Када прођете кроз бол и преточите га у уметност, излазите на другу страну исцељени. Желим да људи кроз овај рад препознају сопствена осећања", поручила је Абрамовић. 

У званичном саопштењу поводом изложбе истакла је снажну симболику смрти: 

"У опери, као и у животу, смрт је јача. Љубав постаје апсолутна, бол неподношљив. Умиремо много пута, али настављамо да живимо. Дајте ми своје време, а ја ћу умрети за вас – седам пута."

Јединствено искуство за публику 

Према речима кустоскиње Тине Виндфелд, смрт је централни мотив у раду Марине Абрамовић још од њених раних перформанса.  

"Посетиоци пролазе кроз седам филмова распоређених у простору и сами откривају ток инсталације. Амбијент је мрачан и влажан, што додатно појачава доживљај", истакла је Виндфелд. 

Укупно трајање пројекције износи око сат времена, а ово је први пут да је један рад Марине Абрамовић у потпуности обликован као јединствено просторно-временско искуство.