Мапа језика Балкана поделила мреже: Српски међу најзаступљенијима, али овај језик изазвао највише спорова
Реакције показују колико су језик и национална припадност и даље осетљиве и дубоко емотивне теме на Балкану.
На друштвеним мрежама појавила се занимљива инфографика под називом "Језичка структура Балкана 2020 (матерњи говорници)", која приказује број говорника језика на Балкану.
Иако на први поглед делује као чисто информативни приказ, садржај је покренуо лавину реакција – нарочито због чињенице да су поједини језици оспорени, а неки, како корисници тврде, изостављени.
Према приказаним подацима, најраспрострањенији језици на Балкану по броју матерњих говорника су:
- Румунски – 16 милиона
- Турски – 13,1 милион
- Грчки – 10,4 милиона
- Српски – 7,3 милиона
- Бугарски – 5,6 милиона
- Албански – 4,8 милиона
- Хрватски – 4,6 милиона
- Босански – 1,8 милиона
- Словеначки – 1,7 милиона
- Македонски – 1,6 милиона
- Мађарски – 1,3 милиона
- Ромски – 300.000
- Цинцарски – 210.000
- Руски – 18.000
- Украјински – 7.000
Нема црногорског језика
Одсуство црногорског језика на овој листи изазвало је низ реакција појединих корисника.
Црна Гора је 2007. године увела црногорски као службени језик, али га креатори инфографика нису третирали као засебан језик.
Према мишљењу лингвиста, црногорски се сврстава у штокавску групу језика, заједно са српским, хрватским и босанским.
То би могло бити разлог што је приказан "под" српским, иако за неке кориснике то није прихватљиво са идентитетског аспекта.
Један језик, три имена?
Лингвистички гледано, српски, хрватски и босански језик су међусобно разумљиви и могу се посматрати као варијанте једног језика.
Уколико се посматрају као варијанте једног језика, укупан број говорника износи око 13,7 до 14,4 милиона.
Тиме овај језички простор постаје један од најзаступљенијих на Балкану – одмах иза румунског, турског и грчког.
Македонски језик изазива највише реакција
Највише реакција у коментарима изазвао је македонски језик.
Поједини корисници из Бугарске, Грчке и Србије истицали су да македонски "не постоји" као засебан језик, већ да је реч о дијалекту бугарског, српског или, како неки тврде, "вестачки створен језик".
Македонски је службени језик Северне Македоније, има свој правопис, стандард, азбуку и норму, а користи се и као мањински језик у више земаља.
Број говорника процењује се на око 1,6 милиона.
Негирање његовог постојања више је политичко него лингвистичко питање.
Инфографик који је наизглед само визуелни приказ броја говорника језика на Балкану заправо је отворио важна питања о језику и идентитету у региону.
И док се бројке за већину језика подударају с проценама лингвиста, реакције на овај инфографик, сведоче колико су језик и национална припадност и даље осетљиве и дубоко емотивне теме на Балкану.
