Богата каријера популарне Цане Фонтане - последње дане провела у дому, а овако је Јосип Броз Тито говорио о њој

Жижа Стојановић (рођена 19. новембра 1930. у Београду – преминула 27. јуна 2025. у Београду) била је српска филмска, позоришна и телевизијска глумица са више од седам деценија активног рада и преко 120 позоришних улога. Опело ће бити служено 30. јуна у 13.30 часова на Новом гробљу у Београду, како је објавио њен пријатељ, водитељ Горан Стојићевић Карамела.

Одрасла је у сиромашној породици на Дорћолу. Мајка Лепосава је златом мењала брашно и маст како би прехранила децу током рата, док је мала Жижа већ са осам година рецитовала на школским приредбама и правила „кућне представе“ за вршњаке. Након Другог светског рата завршила је Трећу женску гимназију, прикључила се културном друштву „Абрашевић“ и на аудицији добила улогу Коштане.

Иако јој је понуђен сталан посао у суду, 1949. године одлучује да оде у Нови Сад, где завршава Глумачку школу. Затим постаје чланица Народног позоришта у Нишу, потом и Новог Сада, а од шездесетих година и позоришта у Београду, укључујући Југословенско драмско и Народно позориште. У то време њен рад пратио је и Јосип Броз Тито, који је њен таленат оценио као „изванредан“.

На сцени је оживела ликове попут Малчике у „Избирачици“, Жаге у „Другарици министарки“, као и бројне Нушићеве, Бранковићеве и Ковачевићеве јунакиње. Култна представа „Покондирена тиква“ играна је више од 200 пута, а некад и три пута дневно. Сама Жижа је позориште доживљавала као своју „праву кућу“.

Ширу популарност стекла је улогама на телевизији: „Дипломци“, „Салаш у Малом Риту“, „Отписани“, „Бољи живот“, „Породично благо“, „Љубав, навика, паника“, „Вратиће се роде“… Ипак, најпознатија је по улози кафанске конобарице Цане Фонтане у серији „Срећни људи“ (1993–1996). На филму се појављивала у насловима попут „Повратак отписаних“, „Балкан експрес 2“, „Тесна кожа 3“ и многим другим.

Учествовала је у првој сезони ријалитија „Задруга“, што је објаснила потребом да поправи кућни буџет, будући да је живела од 30.000 динара пензије. Националну пензију никада није добила. Отворено је говорила о финансијским тешкоћама и надала се да ће „добри људи ипак победити“.

У Нишу се удала за колегу Владислава Владу Матића, с којим је добила ћерку Сању. Брак се распао када је прешла у Београд. Сања је преминула 2013. године од тешке болести, а Жижа је ту трагедију назвала „највећим болом који не пролази“. Током живота је имала две велике љубави – глумца Душана Булајића и једног партнера изван јавности, с којим је провела последње две деценије његовог живота.

Последње месеце живота провела је у дому за старе у Земуну, окружена љубављу унука Ане и Уроша, који је диригент у Немачкој. Иако у позним годинама, задржала је ведар дух и искрено је говорила да и даље сања о позоришној сцени.

Харизма, борбени дух и специфичан глас Жиже Стојановић остају део колективног сећања. Од мале Коштане до легендарне Цане Фонтане, доказала је да глумачка магија не познаје границе – живи докле год се њени ликови цитирају и подсећају на дане „срећних људи“.