Зашто се баш на Видовдан мења судбина Србије? Ево шта се кроз векове догађало на овај празник
Иако има црквени карактер, овај дан превазилази верске оквире – вековима је био симбол кључних политичких, државних и историјских прекретница.
Видовдан, који се у црквеном календару обележава 28. јуна, један је од најзначајнијих датума у српској историји и колективном памћењу.
Иако има црквени карактер, овај дан превазилази верске оквире – вековима је био симбол кључних политичких, државних и историјских прекретница.
Без обзира на временску дистанцу, Видовдан остаје снажан симбол историјског идентитета и тренутака у којима су се одлучивале судбине народа.
Од Косовског боја до савремених политичких догађаја, 28. јун непрекидно се јавља као дан када се прошлост прелама у будућност.
Косовски бој – почетак мита
Најдубљи слој значења Видовдана потиче из 1389. године, када су се на Косову пољу сукобиле војске кнеза Лазара и султана Мурата.
Иако исход битке никада није потпуно разјашњен, у народној свести остала је као морална победа и симбол жртве за слободу.
Легенда о Милошу Обилићу и јунаштву српских ратника преношена је кроз векове, сачувана у епској поезији и књижевности.
Сарајевски атентат и почетак Првог светског рата
Више од пет векова касније, на исти датум – 28. јуна 1914. – Гаврило Принцип је у Сарајеву извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда.
Тај догађај послужио је као непосредан повод за избијање Првог светског рата. Србија је одбацила одговорност, али су уследили ултиматум и објава рата.
Током тог сукоба, Србија је изгубила више од милион људи.
Версајски мир и међународно признање
Пет година касније, управо на Видовдан 1919. године, потписан је мировни уговор у Версају, којим је рат и званично завршен.
Тим документом потврђено је и међународно признање нових државних граница, међу њима и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Видовдански устав – темељ нове државе
Две године потом, 28. јуна 1921, усвојен је први устав нове државе – познат као Видовдански устав.
Тим актом, Краљевина СХС дефинисана је као уставна парламентарна монархија под династијом Карађорђевић.
Политичке прекретнице новијег доба
И у савременој историји, Видовдан остаје дан важних политичких тренутака.
Тог датума 1989. године, Слободан Милошевић је на Газиместану одржао свој чувени говор поводом 600-годишњице Косовског боја, што је касније имало далекосежне последице.
Дванаест година касније, на исти дан 2001, изручен је Хашком трибуналу – догађај који је обележио крај једне епохе у српској политици.