Изложба "Вински летопис Србије" од 3. новембра у Београду

У Галерији науке и технике САНУ у петак 3. новембра у 18 часова биће отворена изложба "Вински летопис Србије" чији су аутори: Жељко Томановић, дописни члан САНУ; Александар Фотић (Филозофски факултет у Београду); Славица Тодић (Пољопривредни факултет у Београду); Мирослав Николић (Институт за мултидисциплинарна истраживања у Београду); Милица Рат (Природно-математички факултет у Новом Саду) и Томислав Ивановић, новинар.

Циљ ове мултидисциплинарне поставке је приказ гајења винове лозе и винске културе у Србији кроз различите епохе и представљање како историјског наслеђа, тако и потенцијала модерног виноградарства и винарства. Изложба обједињује историјске налазе везане за винску културу и виноградарство на територији Србије од гвозденог доба до прве половине XX века и резултате савремених геномских истраживања везаних за старе аутохтоне сорте.

Поред археолошких експоната, алата за обраду винограда, резидбу и заштиту винове лозе, опреме за прераду грожђа, производњу, чување и уживање вина из локалних музеја широм Србије, изложба по први пут београдској јавности представља хербаријум Андреја Волног из Гимназије у Сремским Карловцима, са примерцима сорти винове лозе које су гајене на Фрушкој гори и околини у периоду 1812 – 1824. године. Хербаријум Волног има непроцењив значај у светским оквирима, а посетиоци ће имати прилику и да прелистају овај чувени хербаријум у дигиталној форми.

Осим тога, ова поставка по први пут представља и старе аутохтоне српске сорте винове лозе, укључујући и неколико до сада непознатих сорти, недавно откривених применом напредних молекуларно биолошких метода.

Уз упознавање са винском културом и виноградарством кроз различите историјске епохе (гвоздено доба, период римске власти, средњи век, раздобље османске и аустријске владавине), посетиоци ће сазнати и шта је филоксерна криза и како је текла обнова винограда у Србији у XX веку.

На изложби ће бити представљено неколико значајних личности за винску историју Србије и промоцију српског винарства и виноградарства у свету а које су неправедно запостављене. Поменуће се Милутин Савић (1848-1935) који је био први енолог у Србији образован на водећим европским универзитетима и првог  управитеља прве школе за винодеље у Букову код Неготина, Димитрију Миту Петровића (1848-1891) дописног члана Српске краљевске академије, који је писао прва упутства о проценама квалитета вина, Андреја Волнија (1759-1827) који је иницирао сакупљање и хербаризовање гајених сорти винове лозе на подручју Фрушке Горе у периоду 1812-1824, Франца Шамса (1780-1839) који је дао непроцењив допринос познавању сремских и банатских вина и њиховој препознатљивости у тадашњој Европи.  

Посетиоци ће имати посебну прилику да кроз аутентичне писане изворе, изложене експонате, спој историјских чињеница и резултата најсавременијих генетичких анализа, стекну слику о богатој историји производње грожђа и култури справљања и испијања вина на овим просторима дугој више од два миленијума.

Изложба у Галерији науке и технике САНУ траје до 29. новембра 2023. године.