Јаред Swilley, The Блацк Липс: "Наша животна мисија је стварање музике"
Савремени “краљеви” психоделичног ундергроунд гараге рокенрола!
Основани су 1999. у Атланти, почели су да свирају када су имали по 15 година, а до данас су наступали широм света и постали алтернативне легенде. Иако већ одавно нису клинци, упорно чувају средњошколску експлозивну енергију дивљих рокенрол наступа. Премијерни наступ у Србији имаће 13. јуна у сали Американа Дома омладине Београда. Тим поводом разговарали смо са Џаредом Свилијем (Јаред Swilley), једним од оснивача бенда The Блацк Липс.
Реците нам нешто више о почецима бенда – шта је била ваша највећа инспирација (у музици и ван ње) да оснујете The Блацк Липс?
Џаред Свили: Мислим да је наша главна инспирација кренула од свега и свакога што је оличавало антиауторитет. Одувек смо презирали систем. Политичаре, професоре, полицију. И родитељи су нас смарали, али родитеље волимо.
Постоји ли нешто што би се могло окарактерисати као глобална алтернативна заједница данас? Како видите место The Блацк Липс и сличних рок бендова на глобалној сцени? Има ли уопште неког ко је сличан вама?
Џаред Свили: Можда Фат White Family имају сличности са нашим ставом. Мислим да у овим годинама више не волим револуцију. Овде смо да би нам било лепо, а то неће дуго трајати. Само желим да сви буду ОК и да свако може да ради шта жели у животу.
Да ли на актуелној музичкој сцени постоји неко кога сматрате својим херојима? И да ли некога не подносите?
Џаред Свили: Моји тренутни музички хероји су моји пријатељи. Срећан сам када људи које волим и поштујем стварају и успешни су у томе. Кинг Кхан, Shannon Shaw, Quintron анд Miss Pussycat, Марк Султан, The Coathangers. Наша животна мисија је стварање музике, то је оно што радимо и што ћемо увек радити. Ништа ме не чини срећнијим него када видим да су моји пријатељи успели у томе. То и мене покреће и мотивише.
Сигурно да има онога што ми се не свиђа, али не мрзим никога. Толико тога доброг има у мом животу, немам разлога да мрзим било кога или било шта. Немам ни времена за то, а и мржња изједа човека.
Шта вам је важније, наступи уживо или рад у студију?
Џаред Свили: И једно и друго нам је важно. Живим за турнеје и прилику да на концертима видим срећне људе који се добро забављају. То је равно религијском искуству. Али, волим да будем и у студију и стварам неке феноменалне ствари. Заправо, не могу ни да упоредим та два искуства.
Дом омладине Београда овај концерт организује у сарадњи са Поп Депресијом и Кишобраном.
Улазнице су у претпродаји преко Тицкет Висион мреже, по цени од 1400 РСД. На дан концерта цена улазнице ће износити 1600 РСД.