Једнодневна изложба "Виртуелно сажимање" Драгана Стојкова у Дому омладине

Субота, 14. јануар 2017. од 19:00 до 22:00
Галерија Дома омладине Београда

У савременој српској уметности Драган Стојков је један од најзначајнијих заговорника фигурацијског концепта слике. Од раних радова остварених још током током уводних седамдесетих година протеклог века, а поготово након окончања школовања на венецијанској Ацадемиа ди Belle Арти крајем исте деценије, дело Стојкова се пробило до вршних позиција уметничких  актуелности на тадашњој великој југословенској сцени. Експлицитним фотореализмом, али и фотографијама, полароидима и кратким филмовима он је био међу својеврсним најављивачима и актерима ране медијализације уметности, која се током потоње две-три деценије са раскрснице векова и миленијума, развила до доминације универзалних размера. Но, показало се, Стојков је остао ,"заклети сликар". Његовом стваралачком сензибилитету одговара ,"класични поступак" сликања, те је  он међу оним уметницима који, у време снажне експанзије узнапредовалих електронских медија, упорно чувају ексклузивну улогу слике као аутентичног уметничког ханд маде производа, у актуелним друштвеним и уметничким токовима.

Но, Драган Стојков је уметник који итекако осећа дух уметности с почетка 21. века. Он и поред сопствене привржености сликарском медију, схвата технологизацију уметности као овоременску неминовност. Управо отуда његова одлука да се упусти у експеримент. Овом необичном изложбеном поставком он настоји да контекстуализује и сагледа своје сликарство у домену нове уметничке визуелности. То је урадио на један посебан начин. Не напуштајући удобност своје сликарске позиције, Стојков комплексним продуцентским и копродукцијским поступком целокупни сликарски опус претвара у медијализовани сублимат. Захваљујући динамичним пројекцијама, на празним зидовима Галерија Дома омладине Београда одиграва се својеврсно виртуелно сажимање сликарског опуса Драгана Стојкова. Дигитализоване слике његових слика се, у брзим и неочекиваним ритмовима, пројектују по читавом простору, а све уз моћан еклектички дефинисан звук ансамбла Ецичибуљ (савремена класична музика), компримоване визуелне ефекте и пројекције... Тако медијализован опус Драгана Стојкова засигурно не мења карактер његовог сликарства, али итекако мења перцепцију његове уметности, омогућавајући нам да видимо како та уметност функционише у околностима нове визуелности и ововременске иконосфере, испоставило се да је фигурацијски реализам Драгана Стојкова конвертован у свет екранских и у домен опросторених виртуелних слика – итекако узбудљив, занимљив, вредан и инспиративан. Захваљујући том новотехнолошком перформансу његов класичан сликарски опус претворен у ,"друго агрегатно стање", у спотовски сугестивну и динамичну творевину  - која  својом виртуелном убедљивошћу, на помало неочекивани начин, још једном потврђује аутентичност стваралачке естетике и доследно поштовање хуманитатис принципиа артис.

Дакле, пред нама је један нови и другачији Драган Стојков. 

Драган Стојков

Рођен је у Сомбору. Живи и ради у Београду. Accademiu ди belle арти дипломирао је у Венецији у класи Carmella Zottia 1979. године.

Излаже од 1971. године када је приредио прву самосталну изложбу у Новом Саду. Од тада је одржао више од 60 самосталних изложби, а учествовао је на више од 180 колективних изложби у земљи и иностранству.

Од учешћа на колективним изложбама издвајају се: В тријенале југословенског цртежа Сомбор 1975, 19. октобарски салон Београд 1978, Bevilaqa ла маса Венеција 1978, The сецонд интернатионал drawing triennale Вроцлав 1981, Рајз drawing 82 Пећ 1982, Музеј савремене уметности Будимпешта 1982, Галерие Интернатионал Чикаго и Милвоки 1985, Пеинтерс yougoslaves д’аујоурдхуи Париз 1988, Арт & Местиере Порто Сан Гиоргио 1993, Галерија Christies Њујорк 1994, Галерија К.Л.М. Цирих 1995, Арт Expo Будимпешта 1998. и Евро Арт 98 Женева, 1998.

За време студија 1971-1979. бавио се документарним и кратким филмом са којима је учествовао на неколико фестивала на којима је награђиван.