Југословенски Џон Вејн: Бата Живојиновић је играо живот, а остао већи од њега
Пуних девет година без легендарне глумачке легенде.
Велимир Бата Живојиновић, глумац који је обележио једну читаву епоху југословенског и српског филма, остаје неизбрисива фигура домаће кинематографије. Његов живот, испуњен бројним улогама, изазовима и љубавима, личио је на прави филмски сценарио – пун драме, тријумфа, али и личних борби које су га обликовале као човека и уметника.
Рођен 1933. године у Куцури, малом селу у Војводини, Бата је врло брзо постао синоним за филмске хероје, ратнике и неустрашиве борце. Глумачку каријеру започео је у београдском Југословенском драмском позоришту средином педесетих година, али је прави пробој остварио почетком шездесетих, када постаје једно од најпрепознатљивијих лица југословенског филма.
Прва велика филмска остварења
Прву велику улогу остварио је 1961. године у филму "Битка на Неретви", који му је донео међународну препознатљивост и отворио врата великих филмских пројеката. Његов портрет борбеног јунака посебно се издвојио, а улога Валтера у филму "Валтер брани Сарајево" из 1972. године остала је уписана у историји кинематографије као икона отпора, храбрости и борбе за слободу.
Ипак, Бата Живојиновић није био само јунак на великом платну. Његова глумачка палета обухватала је широк спектар улога – од озбиљних ратних драма до комедија које су показале његов шарм и духовитост. У серији "Камионџије", још једном је показао да је подједнако вешт у изазивању осмеха као и у приказивању најтежих људских судбина. Његове улоге остале су симбол глумачке снаге и аутентичности.
У приватном животу као и на филму
Приватни живот Велимира Бате Живојиновића био је једнако занимљив као и његова каријера. Био је у браку три пута, а љубавни односи, укључујући и брак са познатом глумицом Драганом Савић, често су пунили странице таблоида. И поред тога, успевао је да одржи професионалност и неупитну посвећеност публици.
У последњим годинама живота, Бата је живео повученије, али није престао да буде део српске кинематографије. Његове улоге су остале трајна инспирација и део културног наслеђа које се негује и данас. Преминуо је 2016. године у Београду, али су филмови у којима је играо, као и сећање на њега, наставили да живе.
Бата Живојиновић као симбол једне епохе
На данашњи дан, девет година након његове смрти, сећамо се не само једног од највећих глумаца бивше Југославије, већ и човека чији је таленат оставио дубок траг. Бата Живојиновић остаје узор многим младим глумцима, симбол епохе и сведочанство о уметности која превазилази време.
Његова задужбина траје – кроз филмове, кроз сећања и кроз непролазну љубав публике. Велимир Бата Живојиновић остаје заувек урезан у срца оних који су га гледали и волели. Његово име остаје симбол борбе, части и преданости уметности којој је посветио цео живот.
- Нису га случајно звали југословенским Џоном Вејном, то је био исти приступ глуми. Обојица су били већи од живота, а истовремено су играли сам живот - закључује Рајко Грлић